Саговорник “Блица” је искусан у “ботовању”. До избора 2012. радио је за тадашњу власт, а сада за актуелну. Сада му је дневница 1.500 динара плус сендвич и сок.
Последњих неколико година у Србији се све гласније спомиње реч “бот”. Најчешће на друштвеним мрежама, али и водећим новинским порталима, воде се прави мали ратови између политичких неистомишљеника. Није тајна да политичке партије имају “армије” ботова, активиста који у коментарима на интернету хвале своју странку и лидера, а жестоко нападају противнике.
Одвајкада, најжешћа су препуцавања ботова који подржавају СНС и ДС.
– Први пут сам овим послом почео да се бавим пре четири године. Као и сваки млади човек, са колико-толико респектабилном дипломом више школе, нисам успео да нађем посао у струци. После краткотрајних епизода по магацинима, трафикама и кафићима, одлучио сам да почнем да зарађујем “лакшим путем”, те сам се учланио у политичку партију која је тада била на власти. Било је то 2010. године – почиње причу 29-годишњи младић из Београда.
Као и сви почетници у омладини странака, почео је радећи на телефонским анкетама и лепљењу плаката. Било је потребно скоро годину дана да аванзује на позицију бота.
Статус бота
Док сам радио у ДС:
Дневница: 800 динара
Смена: 5-6 сати
Опис посла: Плашити јавност “повратком мрачних деведесетих”
Кад сам прешао у СНС
Дневница: 1.500 динара + сендвичи и сокови
Смена: 8 сати
Опис посла: Углавном хвалоспеви на рачун владајуће странке
– Једног дана, потпредседник омладине је окупио нас десетак и рекао нам да смо прерасли улогу коју смо имали, те да је крајње време да будемо награђени за свој труд. Тако је све почело. Добијали смо упутства, односно неколико шаблона у виду коментара које је требало да остављамо на друштвеним мрежама, али највише у коментарима на најчитанијим новинским порталима. Дневница је била 800 динара, а радили смо у сменама од пет-шест сати. Акценат је био пре свега на вестима које су се тицале потеза наше странке, али и на изјаве опозиције. Нарочито напето било је у предизборној кампањи 2012. године, када смо добили јасан циљ: масовна продукција коментара, чији циљ је био да јавно мњење наведемо да се плаши доласка опозиције на власт. Сећате се приче о “повратку мрачних деведесетих”? – прича наш саговорник, који је замолио да остане анониман, из разумљивих разлога.
Након смене власти 2012. године, он се повео примером разних политичара и – променио табор. Поучен искуством, одмах је представио своју “специјалност” новим надлежнима. Тако је његова каријера бота настављена, само у другој странци.
Има нас између 500 и 600, радимо из страначких просторија и званично “не постојимо”
– Овде су ствари на мало вишем нивоу. Има нас између 500 и 600, и оно што нам је прво речено јесте да ми заправо “не постојимо”. Радимо шест дана недељно, у сменама од осам сати. Посао обављамо из страначких просторија. Дневнице су 1.500 динара, а исплаћују се на недељном нивоу. Имамо обезбеђене сендвиче и сокове. Сваког понедељка имамо састанке на којима нам се предочавају циљеви и задаци за предстојећу недељу. Фокус је на исписивању хвалоспева о потезима које вуче странка. Све је детаљно разрађено: од имена којим се потписујемо до описа коментара које остављамо – каже наш саговорник.
Владимир Филиповић Блиц
