Све је почело у тржном центру „Ушће“, после тога је ишао за мном и за мајком, улазио је у исти превоз као и ми, звали смо и полицију – прича И.Ч.
Београд више није безбедан град, бар не за И.Ч. (22), девојку која је у једва умакла манијаку у петак у вечерњим часовима. Старији мушкарац пратио је прво њу, а затим и њену мајку сатима све док им у помоћ није стигao, прво отац, а затим и полиција.
– Све је почело у тржном центру „Ушће“ где сам се нашла са другаром – почиње причу за „Новости онлајн“ видно потресена девојка. – Обилазили смо радње. Све је изгледало нормално, а онда сам, после неког времена, приметила старијег тамнопутог човека, где год смо ми били ту је био и он. Помислила сам да умишљам, чак сам се и нашалила са другом.
Када сте схватили да је шала постала збиља?
– У „Ушће“ је дошла и моја мајка. Кратко смо разгледале излоге продавница и одлучиле смо да кренемо кући, тада сам га, поново, приметила. У једном тренутку ми се веома приближио. Кренули смо сво троје на станицу и он је, опет, био ту. Друг је остао да чека свој аутобус, а мајка и ја смо ушле у осамдесеттројку. Ушао је за нама и посматрао ме све време. Одлучиле смо, нагло, да сиђемо на Славији, али он на срећу није стигао да изађе са нама. Остао је у аутобусу, погледом нас је тражио унутра и напоље. Помислиле смо да смо се ослободиле нежељеног пратиоца, али на наше разочарење, већ на следећој станици нас је чекао и ушао у тролејбус у коме смо били. Тада сам схватила да није у питању никаква шала, већ да имамо прогонитеља.
Јесте ли потражиле помоћ?
– Наравно, када смо постале свесне да је озбиљно, пришле смо возачу тролејбуса и замолиле га да позове полицију, на шта смо добиле хладан одговор: „Зовите их саме!“, није чак ни зауставио тролу. Непријатан ситуација полако је уступала место страху. Било је доста девојака и жена које су такође биле уплашене. Али, посебно су ме разочарали мушкарци који су били у троли, нису ни покушали да ми помогну, нису се чак ни окренули…
Шта се онда догодило?
– Позвале смо полицију, а звала сам и оца да нас сачека на нашој станици. Помислила сам да ће га бар гласан позив полицији и оцу уплашити, али када смо изашле тамнопути човек је био ту, у нашој близини. Ипак, када је видео тату, окренуо се и прешао лагано улицу, правећи се да се ништа није догодило. Пратио нас је погледом док је одлазио, а отишао је пешке у правцу Булевара. А, полицију смо на станици чекали барем десет минута, који су нам изгледали као вечност. Ко зна шта би се догодило да тата није био ту – закључује И.Ч. (22).
НИЈЕ ЈЕДИНИ ПОЗИВ
Девојка нам је открила и шта јој је рекао један од полицајаца.
– Када су дошли, описала сам им човека и рекла им исто што и вама. А, он ми је рекао да нисам прва која је позвала полицију са оваквом пријавом – каже И.Ч. и додаје да је једини разлог што је прихватила да исприча ову причу жеља да упозори остале девојке како се овакве ствари не би понављале, јер како каже, није безбедно бити женско у последње време.
