– Бацили смо новчиће у фонтану и пожелели да нам се ћеркица врати – откривају Марија и Дарко који су пре пар дана стали на луди камен.
Елегантни, дотерани подједнако као и други, издвајали су се међу 110 младенаца. Не зато што је младожења гурао младу у инвалидским колицима, колико због тога што су им погледи лутали по публици, тражећи само једно лице – своју ћерку стару свега 16 месеци која живи у хранитељској породици.
Малена Дарија је по рођењу имала само 31 центиметар, мајка која има церебралну парализу није могла да се сама брине о њој, а отац није правно постојао. Покушај да добију помоћ, привукао је пажњу Социјалне службе.
– Рекли су нам да морамо да нађемо некога ко ће помагати око бебе, да имамо сталне приходе и место становања, а све нам је било недоступно – прича Марија.
Дарију су са 12 дана одвели у Звечанску, да би је после седам месеци сметили код хранитеља у Лозницу.
– Сваки пут када је видимо она научи нешто ново. У фебруару је била беба, после месец дана је ходала, али ми нисмо видели те прве кораке. Њене осмехе, страхове, доживљавају неки други људи – јада се Дарко.
Са хранитељима имају добар однос, али Марија и Дарко чине све што је у њиховој моћи да им се ћерка врати. У недељу су се венчали, нашли су и дивну жену која им је изнајмила стан, пријавила их код себе како би Дарко добио документа и чак се понудила да се брине о Дарији када породица коначно буде на окупу.
– Не треба нам ништа осим да Дарко нађе стални посао. Тада бисмо можда платили станарину за годину дана и ишли чешће у Лозницу. За све остало се сналазимо – објашњава овај пар који живи од Маријине помоћи и Даркових повремених послова, али не одустаје од својих планова.
Упознали их у „Све за љубав“
Марију и Дарка јавност је упознала пре нешто више од годину дана у емисији “Све за љубав”. О њима су већ кружиле разне приче по медијима. Марија је од 21. године живела у дому, док је Дарко био у затвору јер је од 16. био на улици, без родитеља, личне карте, па је уместо плаћања казне изабрао притвор.
Д. Тулимировиц Блиц
