Владимир Сливњак, тридесетједногодишњи младић са Миљаковца који од рођења води борбу са тешком болешћу, непокретан је и слабо комуницира с људима, после десет година први пут је изашао из зграде и угледао светлост дана!
– И он је као свако живо биће желео да изађе напоље, па сам решио да посетим градоначелника и затражим помоћ. Да бих изашао напоље био је потребан гусеничар за инвалидска колица помоћу којег би она могла да се спуштају низ степенице. Сада може да изађе и прошета до шуме. Не зна се ко је срећнији он или ја – прича Томислав.
Породица је први пут изашла у шетњу у комплетном саставу.
– Ти моменти су били јако емотивни за нас. Били смо до шуме која се налази поред куће, где се играју деца из краја. Био је под утиском и неколико минута није ни глас пустио, али се видело да ужива – надовезује се мајка.
Она је даноноћно уз њега.
– Већ 31 годину сам нон-стоп поред њега. Купам га, пресвлачим и храним. Када сам требала да се породим дошло је до компликација и стравичних последица. И дан данас после четири операције његово стање није није нимало боље.
Владимир, иако мрсав и блед, пре поласка у шетњу изгледао је поприлично весело. Изнад кревета на којем спава су слике цвећа и животиња, а пожалио нам се једино на то што нема телевизор како би гледао утакмице свог омиљеног клуба Партизана.
На питање шта га је посебно одушевило када је први пут изашао напоље, Владимир је енергично одговорио да је то “чудо” које иде горе-доле”, мислећи на аутобус који пролази поред његове зграде.
– Циљ разговора са градоначелником јесте да грађани изнесу своје конкретне проблеме и да се подстакне њихово решавање. Тако је било и у овом случају – рекла је Наташа Станисављевић, градска секретарка за социјалну заштиту.
Марија Антонијевић Блиц
