Шетање од шалтера до шалтера, прикљупљање силне папирологије, плаћање рачуна у банкама и поштама ускоро ће отићи у историју, јер ће се све обављати електронски. То ће омогућити усвајање закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању, који ће се убрзо наћи у скупштинској процедури.
Србија би ускоро могла да се нађе на мапи земаља које имају модерну електронску управу, која грађанима, али и привреди, омогућава да без иједног папира завршавају сада компликоване бирократске процедуре. То значи да уколико, на пример, будете подизали стамбени кредит, нећете морати да идете у катастар и „вадите“ власнички лист, већ ћете га добити електронски и у истој форми га предати банци.
Прибављаћете електронски изводе из катастра, матичних књига…
Или, исто тако, уколико се затекнете на путу у иностранству, а желите да извршите финансијску трансакцију, уплате ћете моћи да извршите преко мобилног телефона, али ћете претходно морати да имате инсталирану апликацију.
– То важи за све врсте плаћања у банкама или поштама и документе за које је био потребан потпис. Све то моћи ће да се обави преко одређене апликације, за коју ће бити потребан електронски потпис. И сада постоје квалификовани електронски потписи, али је њихова употреба далеко компликованија – каже за „Блиц“ Татјана Матић, државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.
Овај закон би нарочито требало да иде на руке привредницима, која, према речима Матићеве, има велика очекивања од њега, јер је била оптерећена гомилом папиролошке документације.
Велике уштеде за фирме
– Захваљујући изменама прописа, привредни субјекти оствариће озбиљне финансијске уштеде, не само због набавке докумената, већ и због њиховог штампања. Овај закон је и писан у сарадњи са њима. Нови закон ће допринети и ефикаснијем раду, финансијској и уштеди времена органима јавне управе, а наравно и грађанима – додаје она.
У овом тренутку, више од 100 прописа предвиђа неопходно коришћење папирног документа, као јединог признатог начина за спровођење неког поступка, закључење правног посла или обезбеђење доказног средства. Међутим, усвајањем закона електронски документи имаће исту снагу као папирни.
Високе казне за лоше чување података
За функционисање закона неопходно је и успостављање мрежа пружаоца услуга од поверења, који ће бити гарант веродостојности података. Матићева објашњава да постоје фирме које тај посао могу да обављају и оне ће моћи да се пријаве надлженим органима, када буду донети неопходни правилници.
– Тај посао моћи ће да обављају само оне фирме које испуне услове које поставимо, а они ће бити веома строги, будући да се ради о пружању услуга од поверења. Такође, у случају нарушавања безбедности података предвиђене су високе казне које иду и до два милиона динара – наводи државна секретарка у Министарству трговине и телекомуниција.
Међутим… за све ово морамо да усвојимо још закона и 17 подзаконских аката
Да би нови прописи заживели, мораће бити усвојени још неки закони, попут оног о е-управи и архивској грађи, као и 17 подзаконских аката којима се дефинише е-идентификација, е-достављање, е-чување, е-потпис и друге услуге од поверења у електронском пословању и успостављање мреже пружалаца услуга од поверења.
Наташа Латковић Блиц
