Ако нешто има могућност да отопи лед и дебео минус који су оковали Београд – онда су то очи овог пса. Луталица коју је, након што је дане проводила напољу, конобар једног кафића пустио унутра да се угреје, у свом погледу носи сву захвалност овог света.
Промрзли керић захвално се ушушкао у наручје гошће кафића
Одавно се каже „очи су огледало душе“. Овај керић показао је да је заиста тако. Бар неколико минута на топлом, мало парче хлеба и вода која се није претворила у лед – напуштеним куцама тренутно значи све.
Увек имајте на уму, нама колико год да је хладно, ући ћемо у кућу, попити шољу топлог чаја и угрејати се. Напуштене животиње то немају. И зато, немојте да вам буде тешко да пустите луталицу у своју зграду, утоплите их у картонску кутију, понудите им храну. Јер њихов поглед и њихова захвалност су немерљиви.
Уосталом, погледајте још једном очи овог пса. То је довољна количина љубави (и људскости) која вам је потребна данас.
А. Јанковић Блиц
