Различите земље имају различита решења, а спаљивање отпада је солидно решење – резултат је пепео, а од тоне отпада може се добити до три мегавата струје и топле воде, рекао је директор Института за општу и физичку хемију Стеван Благојевић, уз оцену да је једно неопрезно сунчање опасније за здравље од дима са депоније Винча.
Наравно да депонија не треба да гори, али био бих опрезан са причама да се може добити рак, изјавио је Благојевић у Центру за културну деконтаминацију, на трибини „Шта то смрди око депоније Винча?“, чији је организатор била Иницијатива „Не да(ви)мо Београд“.
Према речима Благојевића, од дима са депоније су много опаснији родитељи који пуше пред децом у затвореној просторији или неопрезно сунчање.
Благојевић је изјавио да је депонија у Винчи отворена 1977. године и да се простире на 68 хектара, на којима се одлаже 600.000 тона ђубрета, чија је тренутна висина 40 метара, што одговара згради од 12 спратова.
„Када је отворена, на сваких пет метара је бацано 30 центиметара земље, али не можете зауставити стварање метана – ни у Србији, ни у Јапану, нити било где“, рекао је Благојевић.
„Спалионице ђубрета, ако су добро урађене, представљају добро решење, јер је отпад пепео и неоргански. Данска добија 4,8 одсто струје из спалионица ђубрета и 13,7 одсто топлоте којима се греју станови“, изјавио је Благојевић и додао да се филтерима решавају проблеми дима сагоревања.
„Оно што може бити проблем је да се од тоне ђубрета издваја тона угљен-диоксида, али Београд са два милиона становника је трећина Париза или четвртина Лондона, што се тиче емисије гасова стаклене баште“, рекао је Благојевић.
Таква цена енергије је скупља, али и треба да буде, јер је неко уложио новац, констатовао је Благојевић, уз оцену да је „јуначки подухват“ упустити се у решавање количине ђубрета која постоји у Винчи.
Игор Јездимировић из Савеза еколошких удружења „Зелена листа Србије“ је изјавио да је изградња спалионице као када се гради кућа, али се уместо темеља прво постављају прозори. Јездимировић је рекао да Београд има Стратегију управљања отпадом, али да је не примењује, јер то значи да пре спалионице ђубрета постоје три корака која се примењују за смањење количине отпада.
„Први је смањивање отпада, односно поновна употреба – ако ми не треба кауч, нећу га бацити, можда га неко други користи. Следи управљање отпадом, попут коришћења пластичне амбалаже и стакла, па онда рециклажа, и на крају спалионице ђубрета“, изјавио је Јездимировић.
Он је рекао да је како би спалионице произвеле довољну количину енергије потребно да сагоревају калорично ђубриво, гуме, пластику, која би по стратегији требало да буде већ рециклирана и да се не налази на депонији.
Тако добијена енергија је и много скупља, јер онај ко уложи новац решава два проблема – отпад и грејање и тражи већу цену, изјавио је Јездимировић.
Ива Марковић из Зелене омладине Србије навела је да се 13. јула очекују резултати тендера за изградњу спалионице, што је посао јавно-приватног партнерства вредан 300 милиона евра.
Активиста Иницијативе „Не да(ви)мо Београд“ Добрица Веселиновић најавио је протестне акције 13. јула, када се очекује објављивање резултата тендера за јавно-приватно партнерство за депонију Винча.
Извор информација: „Н1инфо“
