У току вожње када је кондуктер дошао до њих да изврши контролу карата рекао је да им мора наплатити и пртљажну карту због колица
Никола Вукоман и његов друг Александар Јоксимовић из Београда само су још један пример да се особама са инвалидитетом најобичније путовање може претворити у ноћну мору и низ непријатности.
Наиме, њих двојица купили су карте за воз како би из Београда отпутовали за Нови Сад.
Када су на дан путовања дошли на главну железничку станицу у Београду, питали су на шалтеру да ли ће неко моћи да им помогне при уласку у воз јер су обојица особе са инвалидитетом. Рекли су им да нема проблема, да оду до воза и тамо ће им већ неко пружити помоћ и све објаснити.
Урадили су све као што им је било речено, међутим, када су питали кондуктера да им спусти рампу како би се безбедно попели у воз, он им је одговорио да не може, јер је јако компликовано, а и “треба му пола сата за тако нешто!”
Никола је после таквог одговора остао затечен да би на крају троје путника изашло из вагона и ручно их убацило у воз, све уз помоћ кондуктера који пре тога није био “расположен” да им спусти рампу.
Ту није био крај непријатностима. У току вожње када је кондуктер дошао до њих да изврши контролу карата, рекао им је да им мора наплатити и пртљажну карту због колица!
Никола је одмах бурно реаговао и питао кондуктера због чега, на шта му је кондуктер одговорио да се инвалидска колица третирају као пртљаг јер заузимају место у возу.
Оно шта се даље дешавало можете прочитати у писму које је Никола послао нашој редакцији.
