Стајалиште у Коларчевој. Тачно 16 часова, послеподневни шпиц пред крај радне недеље. Наилази аутобус 26. Неколицина путника, угледавши га, спрема се на уобичајени ниски старт, чувено пикирање позиције уз сама врата како би се у возило што пре улетело, чим из њега изађе море путника. Али, када се зауставила „двадесетшестица” путници остадоше у шоку. Нити је из ње нагрнула гомила путника, нити је морао да се хвата ниски старт за улазак. Изостала је поподневна гужва.
А у аутобусу као да је тек пошао са окретнице па је било и слободних места за седење. Већина путника је то брже-боље искористила и заузела места по жељи, али не и тридесетогодишњак који је по уласку остао да стоји у возилу видно зачуђен.
„Да ли је ово 26? Немогуће! Кад год између пола четири и пола пет уђем у њега, не може да се дише колико је људи, колика је гужва и нервоза… Вероватно сам погрешио…”, читало се на лицу збуњеног путника. Док је аутобус прелазио преко Теразија и каскао код Градске скупштине, овај путник је решио да на валидатору провери да ли је стварно ушао у 26 и којом трасом иде.
„Откуд знам, можда је 37, само ми фали да скрене у Кнеза Милоша па да додатно губим време и преседам… Јер у 37, за разлику од 26, често у ово време зна да не буде гужве. Дај да проверим”, говориле су реакције овог путника.
Валидатор је потврдио да је то аутобус 26, иако овакав тип возила овај редовни путник на тој линији до тада није видео. То му је уосталом додатно уносило сумњу. Сумњичавост није јењавала и поред тога што аутобус није скренуо у Кнеза Милоша него је регуларно наставио трасом „двадесетшестице” кроз Булевар краља Александра. Разлог за то био је што се гужва у возилу није створила ни после станица Правни факултет, Технички факултети, Општина Врачар… односно на стајалиштима где иначе улази много путника у аутобус 26. Нарочито у поподневном шпицу… Али уобичајене гужве нема па нема…
У чему је била цака коначно је постало јасно на стајалишту Душановац пошта. Испред „двадесетшестице” без гужве била је друга у којој је слика била потпуно другачија, односно она уобичајена. Крцат аутобус који је, по свему судећи, прошао неколико минута раније је очигледно „скупљао” већину путника због чега и није било гужве у овом другом. Зато је збуњени путник и имао утисак да је у погрешном возилу. У оном које је нешто ранију „двадесетшестицу”, која је и направила забуну, сустигло на Душановцу.
