Све више музичара, млађих и старијих, због лаке зараде, сцену проналази на плочнику највеће београдске штрафте. Претходна сезона, тврде уметници, била много јача
МУЗИЧКИ динар у Кнез Михаиловој улици ове године осладио се многобројним музикантима, који за само неколико сати свирања буду окићени и са по неколико хиљада динара. Идеалне временске прилике мирисале су на добру сезону пред уличним забављачима, но лаки новци, скривени иза тврдње „ми то радимо само из љубави“, донели су жестоку музичку конкуренцију на главном београдском корзоу.
Моцартове симфоније преклапају се дуж највеће пешачке зоне у престоници. Многи соло извођачи и гудачки квартети боре се за владавину над пажњом пролазника, али и за банку више у отвореној кутији инструмената испред њих. И тако сваког дана већ од краја априла месеца. Насмејани, раде, како кажу, оно што воле, а висина зарада… то чувају за себе.
– Свирамо само неколико сати и то радимо зато што су ови инструменти део наших живота – објашњава Слађан Цвејић, један од чланова квартета „Инфернаре“ и студент музичке академије. – Дневно зарадимо за скроман џепарац. Све зависи од дана, али и присуства других музичара на шеталишту. Тако се деси да то буде 1.000 динара, а знали смо да сакупимо и до три-четири хиљаде.
Иако прошлог лета временски услови нису ишли наруку уличним трговцима нотама, сезона је кажу била далеко изнад актуелне. Дупло мање музичара, који су се лане опробали на овој београдској отвореној сцени, имало је и сразмерно више бакшиша. Баш они признају да је у питању „лака лова“, као и да је прича о томе на улицу извела готово све домаће музичке таленте.
– Време не може бити погодније, али је прошле године била много јача сезона, па смо у кутији имали и новчанице од 100 евра – тврди виолиниста Иван Ћирковић из квартета, који свакодневно наступа у близини зграде САНУ. – Имам утисак да су људи све ово већ видели јер нас има превише и да им постајемо досадни. Ипак, зарадимо понешто. Има дана када останемо на по 1.500 динара, а има и кад свако од нас кући понесе по 6.000 динара.
Сезона може бити јака или слабија, али једно правило на београдским улицама се не мења – странци су увек били шире руке.
КИНЕСКИЊА ЕМИЛИ „У ПРОЛАЗУ“
КИНЕСКА фрула под називом дизи зачула се пре неколико дана са плочника Кнез Михаилове улице. Кинескиња Емили, која се у Београду затекла само три дана на свом путовању по Европи, опробала се раме уз раме са домаћим уличним свирачима.
– Зарадила сам скоро 2.000 динара, а свирала сам укупно четири сата – отворено ће Емили. – Пресрећна сам како су људи реаговали на мене и моју музику. Чак ми је један момак пришао и рекао да сам му улепшала дан.
