Više stotina žitelja Umke strepi da će klizišta jednog dana progutati njihove domove. Dom Anđelka Bijelića podseća na krivi toranj u Pizi
UVEČE, kada legnemo, sa zebnjom čekamo jutro. Da li ćemo da se probudimo živi ili će nas zatrpati oštećena kuća? Prošlogodišnje obilne kiše aktivirale su klizišta. Brdo se pokrenulo prema Savi, dom se nakrivio, a zidovi pucaju. Sin, snaja i unuče su se odselili, jer ne smeju da rizikuju, u očaju pričaju Gojko (76) i Zorica (64) Svilar, žitelji Umke.
Umesto da penzionerski dani budu bezbrižni, život im se pretvorio u strepnju. Oni i njihove komšije u ulicama Grebenac, Dušana Tasića, Staroselska i Porodimska, sa strahom gledaju u nebo, ali i u zemlju. Od padavina, vlažna „žutulja“ pomerila je temelje stotinak domova.
– Debeli zidovi samo što se nisu srušili – opisuje Ljubica Opačić. – Pod se toliko nagnuo da u kući više ne možemo da jedemo supu iz tanjira. Podmećemo cigle, da bismo koliko-toliko izravnali sto.
Njen suprug Marko, nekoliko puta poslednjih godina malterom i betonom krpio je naprsline u zidovima. Čuva i štiti ono što se sačuvati ne može. Zemljište „radi“. Kažu, noću se čuje krckanje.
Pre sedam dana ministar Velimir Ilić je najavio raseljavanje ovog dela Umke. Umesto kuća, koje bi se srušile, zasadila bi se šuma. A, meštane bi preselili u Ostružnicu.
– Nikome ništa ne verujem! Bilo je do sada više od dvadeset komisija. Svi su nas popisivali, slikali, obećavali, a niko ništa nije uradio konkretno – razočarano priča Mirjana Belović koja se već 35 godina, bez svoje volje, približava obali Save.
Ima i onih koji ne žele da napuštaju dom. Penzioner Vučko Šćepanović (80) kaže da iz svoje kuće ne ide, pa makar poginuo. Klizište mu je izlomilo dvorište, stepenište, staze… Kuća, kako kaže, veoma je čvrsto pravljena, pa se sa gibanjem tla i ona pomera, kao kutija šibica.
Dom Anđelka Bijelića (55) u najgorem je stanju u Umci. Dvospratno zdanje se nakrivilo kao toranj u Pizi. Ovaj Dalmatinac u prigradsku varošicu doselio se posle ratnih zbivanja devedesetih godina.
– Svoju imovinu kraj mora prodao sam za male pare, samo da bih nešto izvukao. Od tog novca nisam mogao ništa drugo kupiti, osim kuće na Umci – priča Anđelko, dok žuljevitim šakama trlja obraze. – Dvorište mi je tada bilo ravno. Nije bilo ni većih kretanja zemlje u komšiluku. Verovao sam da je bezbedno. Kupio sam kuću i celu porodicu preselio ovamo.
Prema poslednjem popisu, preko 80 odsto stanovnika su penzioneri. Penzija mala, da bi mogli na nekom drugom mestu da iznajme stan. Prinuđeni su da svakih mesec-dva, bolesni i umorni, krpe ionako trošne kuće.
ZEMLJA KLIZI, ZIDOVI PUCAJU
Klizište Duboko bilo je poznato i u Kraljevini Jugoslaviji. Tada je bila zabranjena svaka vrsta gradnje, a taj pojas je pošumljen. Međutim, posle Drugog svetskog rata počinje novo naseljavanje. Na 10 metara ispod naizgled lepe i plodne zemlje na kojoj su kuće sagrađene, nalazi se laporovita masna glina. Zemlja klizi, pucaju zidovi, ruše se krovovi, otvaraju se jaruge ispod temelja, koje gutaju objekte.
NISU 53 OBJEKTA, NEGO ČAK 124
Prema rečima dr Slavice Dačić, predsednice „Našeg udruženja Umka“, pre devet godina popisane su 53 kuće koje su 100 odsto oštećene. Međutim, danas je taj broj narastao na 124!
– Ovde je potrebna prava sanacija. Ako se brdo naglo pomeri i zatvori tok Save, biće poplavljeno pola Vojvodine i Slavonije. S druge strane, Umka demografski nestaje. Mladi se iseljavaju, niko neće da ulaže u nekretnine – objašnjava Dačićeva.
VODA KAO DA IZBIJA IZ ZEMLJE
Postoji naučno uverenje da je klizište u Umci i Dubokom pokrenula Sava koja meandrira. Međutim, ko god je obišao brdo na Grebencu, primetiće interesentan fenomen. U svakoj kući podrum je poplavljen, kao da se nalaze u nekoj podvodnoj ravnici, a ne na uzvišenju. U svako doba dana trava je orošena, a voda kao da izbija iz zemlje.
PARCELE ILI NOVI STANOVI
Nedavno, vlast je pomenula opciju da se ugroženim građanima podele 53 parcele. Međutim, pre neki dan ministar Ilić je pomenuo da je to veoma teško da se izvede, i da je realnije da za ugrožene građane obezbede zgrade sa stanovima različitih kvadratura – priča dr Slavica Dačić.
M. T. KOVAČEVIĆ Novosti
