Београђани изгледа више страхују за посао него за своје здравље, па подносе и тропску температуру.
ПЕКЛА је звезда да је и живи у термометру било тесно. И у дебелом хладу једва се издржавало, а камоли на врелом београдском асфалту који је титрао пред очима. Показало се да житељи главног града ипак више страхују за посао него за здравље. Упркос упозорењима метеоролога и препорукама лекара да се избегава боравак на отвореном при тропским температурама, изашли су на улицу да раде.
Поранили су сељаци из београдског атара да изнесу домаће производе на тезге. Шарени се пијаца на Бановом брду од разноврсног воћа и поврћа. Још у осам часова зној је почео да се слива са чела, па продавци прскају изложену робу не би ли јој бар мало одржали свежину.
– Скапасмо овде под овим најлонима и цирадама. Разапели смо их да нас сунце не пржи директно, али кад нема дашка ветра, ко да смо у пластенику. Само да нам не пропадне ово поврће што смо донели, а за нас је лако. Навикли смо – каже средовечна Милена, која је свакодневно на овој пијаци.
Док цврче пљескавице и ћевапи на роштиљу у киоску брзе хране, чини се да је ово најтежи посао који се може замислити при температури изнад паклених 40 степени. Као топлотни сендвич – топло унутра, врело споља. Међутим, можда је код појединих продаваца у пљескарницама тако, али код Јадранке ради клима.
– Боље је нама овде него вама напољу – рече она уз осмех мислећи на екипу „Новости“.
Ипак, немају сви срећу да их хлади клима, па спас од врућине траже у хладу дрвећа и зграда. По тротоару, поред станице у Пожешкој, поређала је своје гладиоле, руже, лепе Кате и гербере бака Весна Каранфиловић. У паузи, док нема муштерија, узела је да презалогаји паштете и хлеба.
– Шта ћу, мора се. Имам унуке и праунуке. Хоће сладолед, па купи бако ово, па оно…Изађем ујутру око осам и седим овде до два. Избегавам велику врућину, пијем воду и тако преживљавам.
* Радници „Електромонтаже“ у београдском насељу Ресник
Као у лонцу било је и појединим возачима јавног превоза, јер у аутобусу немају расхладне уређаје, али чини се најтеже је радницима повијеним до земље док им у потиљак бије топлота.
У Реснику, екипа мала, али одабрана – „Елекромонтажа“ „ровари“ по Улици Јосипа Теларевића. Да би поставили оптички кабал морају да преко својих леђа прбаце тоне земље.
– Свакодневно ископамо по 100 метара рова дубоког један метар – објашњава шеф градилишта Зоран Нитковић. – Врућина нам успорава посао, али ми се трудимо да „изгубљено“ време надокнадимо кад прилади. Обично радимо од седам до 17 часова, али сада се због високе темпертуре примењују ванредне мере. Осим чешћег одмарања у хладовини и конзумирања воде, по потреби правимо и дужу паузу када Сунце најјаче пржи. Посао настављамо после 17 часова, кад је мало пријатније за рад.
Мада су поред фрижидера, високим температурама не одолевају ни трговци који продају сладолед на улици. Они не могу да се придржавају савета лекара да од 11 до 17 часова не бораве на сунцу, јер су управо тада код својих фрижидера и услужују купце.
