Већ 15 година Александар Калабић (35) води борбу против мултипле склерозе. Отац двоје деце, међутим, пример је да не треба поклекнути.
Жели да буде користан и себи и друштву: Александар са ћерком и супругом
Иако је у инвалидским колицима, већ је радио у библиотеци, а недавно се обучио за веб-дизајнера.
Калабићу и његовој незапосленој супрузи, осмогодишњем сину и једноипогодишњој ћерки једини приход је 26.000 динара на име туђе неге и помоћи. Притом су и подстанари, јер је Александар због трошкова лечења морао да прода сопствени стан.
Живот му се из корена променио после 2001. године, када је у војсци примио вакцину и три дана имао температуру изнад 40 степени. Због неразумевања старешина, није могао да излечи реакцију на вакцину, која је била окидач за тешку болест.
– Никога не кривим због моје болести, нисам тужио државу ни Војску. Једино што желим је да радим и да будем користан друштву. Пре три године био сам ангажован шест месеци на јавним радовима за особе са инвалидитетом. Радио сам у Дечјој библиотеци административне послове на рачунару, новац је био у другом плану, ништа није било тешко, ни посао, ни неприлагођеност уласка у зграду особама са инвалидитетом – прича Александар.
„Лекови ми погоршали болест“
После деценију и по борбе са болешћу, Александар Калабић сматра да су лекови један од разлога што му се стање прилично погоршало.
– Лекови у које се неуролози света куну и за чију набавку му је требало и до 60.000 евра годишње, код мене, као и код неких мојих пријатеља који болују од исте болести, убрзали су ток болести – каже Калабић.
Он није посустао ни у филијали Службе за запошљавање где је прошао обуке за предузетнике и преквалификовао се за веб-дизајнера.
– Са пријатељима дизајнирам визиткарте, постере, позивнице, логотипе, обрађујем фотографије… У овом послу видим могућност да се радно ангажујем. Надам се да ће то видети и послодавци – каже Александар.
П. Вујанац Блиц
