Неформална група “Млади мењају” окупила се почетком септембра прошле године.
“Добили смо подршку Црте за реализацију пројекта који је и дан данас иницијатива ‘Млади против аерозагађења’, а која је активна од фебруара ове године. У склопу иницијативе кренули смо са реализацијом активности у марту, али је због епидемиолошке ситуације пројекат претрпео разне измене”, каже један од чланова ове групе Илија Ђуричић.
Због пандемије су се одлучили за други вид рада. У септембру и октобру реализовали су два интервјуа. Први је са ескпертом за заштиту животне средине Топлицом Марјановићем о утицају аерозагађења на животну средину, а други је са докторком Славицом Вучковић о утицају аерозагађења на здравље људи.
“Марјановић је наговестио да је аерозагађење итекако битан проблем, не само за Бор, већ и за читаву Србију, јер аерозагађење које емитује РТБ данас се простире и ван Бора у великом радијусу. Последице овога не трпимо само ми, већ и људи који живе у околним местима. Од др Вучковић, смо дознали да аерозагађање има велики утицај на грађане Бора, много више је деце са обољењима плућа него у остатку Србије, астме, као и да је стопа смртности већа, али и то да је проценат обољевања од рака много већи него у остатку Србије”, каже Ђуричић.
Смедерево велики проблем, у Лозници најављено отварање рудника
Из непосредног разговора са активистима из Смедерева Ђуричић је сазнао, како каже, да је Смедерево, откако је топионица у “Зи Ђину” заустављена и откако више немамо прекомерног загађења, најзагађенији град у Србији, и то вишеструко загађен.
“Питам се како ће изгледати Лозница пошто је најављено отварање рудника, и мислим да ће Лозница ускоро да се носи са проблемом аерозагађења који је присутан у Бору и Смедереву. Што се Београда тиче, и он је сам по себи проблем. Био је позициониран и на првом месту као најзагађенији град у једном тренутку”, каже Ђуричић.
“У индустријским градовима је присутно током целе године и он је вишеструк, јер имамо повећан сумпордиоксид, али и повећање ПМ 2.5 и ПМ 10 честица. Нагласићу само да је у септембру било огромно прекорачење сумпордиоксида у Бору који је износио преко 3000 микрограма по метру кубном”, каже Ђуричић.
Грађани Бора су незадовољни проблемом аерозагађења, али како кажу из групе, оно што је проблем је што нема њихове реакције.
“Зашто грађани не реагују и шта је то што их спречава да се боре за свој живот и живот своје деце?”, пита се Ђуричић и додаје да скоро 5000 грађана ради у РТБ-у и да самим тим половина грађана Бора зависи од РТБ-а односно “Зи Ђина” данас.
“Највећи проблем представља то радно место у “Зи Ђину”, али ја бих позвао грађане Бора да размисле да ли је битнији њихов живот или радно место у овој фабрици”, каже Ђуричић.
Ђуричић наводи да су покренули конкурс на тему загађења који је почео ове недеље, а који је отворен до 25. новембра.
“Учесници конкурса ће моћи да пошаљу креативне радове који могу бити у литерарној форми или креативне идеје које описују тему аерозагађења у Бору. Најбољим учесницима у категоријама биће подељене симболичне награде које ће одредити стручни жири”, истиче Ђуричић.
До завршнице активности, односно перформанса у граду који су планирали, није дошло због епидемиолошке ситуације са коронавирусом, те су ову активност претворили у најављени конкурс.
Ову и остале активистичке приче можете пронаћи на сајту промени.рс.
Фото: 1-3, МРЦН
4-6, Илија Ђуричић
Медиа & реформ центар Ниш
