Мало година, а прегршт успеха. Данијела Веселиновић са њеним плесним партнером Жарком Анђелковићем (који је и државни првак), а и соло, већ неколико година одушевљава публику својом уметношћу, а недавно су тријумфовали на међународном фестивалу у Хали спортова где су освојили злато у карипској трилогији – бацхата,меренгуе и салса.
Иначе сва такмичења на којим учествује Данијела су у ПРО-АМ категорији, категорија где равноправно учествују аматери са професионалцима.
Познате судије попут Марије Прелевић, Николе Мандића и осталих који „утерују страх у кости“ такмичарима а ипак, њихове позитивне оцене сваком играчу дају довољну сатисфакцију и „ветар у леђа“ за нове успехе тако да им труд, залагање, време, повреде и самофинансирање не падају тешко.
Једна од грочанских најталентованијих плесачица каже да је ово за њу остварење сна, зато што је плес, оно чиме жели да се бави цео живот и један јако леп нацин здравог зивота и друзења, скупља се позитивна енергија, упознају позитивни људи пре свега.
Уз све обавезе, посао на ком понекад остане радити и прековремено, она мора да пази и на исхрану, као и да се не префорсира. Данијела је до сада успела да освоји мноштво медаља на разним такмичењима.
– Јако ми значе ове медаље, пут до њих није тако лак али сва тежина и „трње“ кроз које прођем да бих се само рекреативно бавила овим спортом а успут такмичила и са професионалцима, мене испуњује а још више би ми значило да се што више младих људи покушају опробати у овом спорту и пре свега уметности. Јер ако вам не иде одбојка, пливање, кошарка, фудбал – па пробајте онда ову позитивну енергију и можда нећете погрешити. Улица, алкохолизам, шунд, кич, насиље на сваком кораку, поремећене друштвене вредности, по мени, имају жестоки пеницилин у било ком спорту, хобију а пре свега у нечему што је плес. Плес је спорт, култура и уметност и велики кључ за енергију која ће нам свима помоћи да превазиђемо стрес и опште расуло у свему у нашој држави.
Иза њених успеха стоји огроман труд и рад, јер уз плес ова девојка има свој посао, помаже родитељима у њиховом приватном послу, а пред велика такмичења тренира и по два пута дневно.
– Уме да буде заиста напорно, некада једва стижем да урадим све. Ипак, ништа није тешко када радиш оно што волиш– каже наша Грочанка.
–Жарко и ја смо се спремали тако сто ми је Жарко држао индивидуалне часове, сатима смо тренирали и припремали кореографије. Пре свега смо добри другари, уз пуно позитивне енергије, припремали смо кореографије. До сада смо наступали на многим такмичењима и награде су постало просто саставни део нашег труда и залагања.
Она такође жели да у неко будуће време направи свој плесни клуб у свом месту и пре свега анимира што више деце да уђу у ову чаролију.
Пожелимо јој да и даље ниже успехе и испуни своје планове.
Дејан Јовановић
