Почетна » Архео-парк „Бело брдо“ у Винчи

Архео-парк „Бело брдо“ у Винчи

од Други Пишу
0 коментар

Јавни међународни конкурс за уређење археолошког парка “Бело Брдо” у Винчи успешно је окончан овог месеца, а од 12 пријављених радова три су награђена и још три откупљена. Развој неолитског археолошког налазишта у Винчи и његова афирмација подразумева изградњу све неопходне инфраструктуре за већи број посетилаца, али и специјализованог неолитског научно-истраживачког центра са архео-парком.

Овако заокружена целина би омогућила презентацију археолошких налазишта и ископина, већ и могућност обављања научно-истраживачког рада, организације предавања, различитих тематских изложби и манифестација итд. Конкурс је организовао Завод за заштиту споменика културе Републике Србије, а прву награду је заслужено освојио тим студија АКВС архитектура који чине аутори Анђела Карабашевић Суџум и Владислав Суџум, као и пројектанти Марија Матијевић, Дуња Дедић, Ненад Павловић и Вук Златковић.

Простор археолошког парка подељен је на неколико зона и оивичен двема рекама, Дунавом са источне и малом Болечицом са јужне стране. Уређење приобаља и омогућавање приступа археолошком парку са реке је такође један од конкурсних задатака, чиме би овај непроцењиви локалитет постао део туристичке понуде на највећој европској реци. То подразумева изградњу обалоутврда целом дужином парка и уређење ушћа Болечице у Дунав, као и постављање пристана за бродове. На обали је планирана и уградња неколико дрвених платфоми са којих ће се пружати поглед на Дунав. Тако уређена обала Дунава ће рампама и пешачким стазама директно бити повезана са археолошким налазиштима, где ће се одигнута од тла пружати мрежа пешачких стаза и платформи за кретање посетиоца. На тај начин аутори студија АКВС архитектура успели су да уз минималне интервенције, привременим структурама омогуће приступ свим постојећим ископима на локалитету.

Главни објекат у оквиру археолошког парка биће Центар за посетиоце, зграда намењена дочекивању гостију и важна тачка у њиховом целокупном доживљају. Атрактивно решење је такође одигнуто од тла, и са тачно 100 тачкастих ослонаца оставља утисак да лебди над тлом. Као и код одигнутих пешачких стаза и рампи, Центар за посетиоце наглашава главни мотив – суперпозиција тла и нове архитектуре. Посебан успех аутори су постигли на амбијенталном уклапању објекта коришћењем хибридних материјала, комбиновањем дрвета и метала у конструкцији, са посебним акцентом на импресивни тршчани кров. Издуженом објекту би се такође приступало дугачким издигнутим рампама, које би водиле до пространог изложбеног простора на приземљу. Радни простори за запослене и заједнички простор смештени су на галеријама и лебдећим мостовима окаченим о дрвену конструкцију, са погледом на поставку са висине. На другом крају објекта планирана је огромна панорамска тераса са погледом на Дунав.

Са панорамске терасе гости би лифтовима силазили до архео-парка, који би се налазио у долини Болечице, а где би била аутентична презентација музеја неолитског живота на отвореном. Јако занимљив концепт подразумева реконструкцију неолитске пољопривреде, постављањем засада доминантних биљних култура из тог периода, као и елемената древних насеобина и типичних објеката за то време. Простор би био испресецан неформалним пешачким стазама, а седам дрвених пасарела повезивале би ниже коте терена са обалоутврдом изнад формиране долине. Објекте би чиниле групације лаганих платнених надстрешница одигнутих од тла, са тематским изложбеним поставкама и просторима за радонице и рад у природи. Модуларни објекти од бамбуса са платненим надстрешницама биле би флексибилне за разлиците функције, а збијене стрехе остварују континуални наткривени пут кроз целу поставку. Археопарк би био опслужен и ободном сервисном саобраћајницом са паркинзима.

Издвојен од остатка комплекса, планиран је још један стални објекат, који ће се налазити у оквиру насеља Винча, на троугаоној парцели на путу ка Археолошком парку из центра Београда. Овде је такође примењена архитектура која ослобађа приземље, одижући објекат од тла на челично-дрвеним ослонцима, уз прозрачну стреху од ЕТФЕ мембране. Два тракта објекта чине целину, где је у оквиру једне стрехе приступна зона за истраживаче, док је испод друге јавни хол и конференцијска сала у средини. Лабораторије за истраживаче су одигнуте у два прстена иза стреха на првом спрату, док су на крововима управа и администрација, односно смештај за истраживаче, у оквиру екстензивно озелњених панорамских кровних тераса. Објекти су значајно повучени у односу на регулациону линију, па ће испред објекта бити створен квалитетан јавни простор за локалну заједницу.

Поред победничког рада из студија АКВС архитектура, и остали учесници су понудили неке занимљиве концепте, а друга награда је једнако подељена између два тима – један чине Милош Пауновић, Yihong Chen i Jaden Mialszygrosz  (ауторска шифра МП10101), а други аутори Јелена и Дејан Милетић (ауторска шифра СА95209).

Беобуилд

Можда ти се свиди

Оставите коментар

sixteen + thirteen =