Због грађевинских радова на санацији клизишта забетонирано је арехолошког налаизишта Бело Брдо у Винчи старо више од 7.000 година. Археолошко налазиште Бело брдо је највеће праисторијско насеље у Србији и један од најзначајнијих локалитета из неолитског периода у Европи.
На локалитету је према видео запису који је удружење „Моја месна заједница“ доставило редакцији Н1 видљиво бетонирање.
Како наводе из овог Удружења у питању су радови вредни 1,2 милиона евра, али су мере заштите изостављене из пројекта санације клизишта. Радове на санацији изводе фирме Миленијум тим, Јадран доо и Новкол АД док је пројекат санације израдила фирма Беоексперт дизајн.
Како истичу у Удружењу, санација је првобитно планирана тако да арехолошки слој остане слободан за даља истраживања, што је наведено у мерама заштите Завода из марта 2020. године као и у међународном урбанистичко-архитектонском конкурсу за идејно решење простора Комплекса Археолошког парка Бело брдо у Винчи са објектима Центра за посетиоце и Научноистраживачким центром неолита расписаног у марту 2022. године.
Изостављене кључне информације
„Међутим, мере заштите које су кључне су изостављене из пројекта санације клизишта предузећа Беоексперт дизајн који је био саставни део техничке документације у оквиру тендера који су у новембру 2022. године добили Миленијум тим, Јадран и Новкол”, пише у саопштењу.
Сања Соларевић из Наше месне заједнице каже да на тај начин Завод за заштиту споменика финансира нешто што је у супоротности са сопственим смерницама, а на шта је потрошено више од милион евра.
“У буџету Републике Србије је предвиђено издвајање три милиона евра за истраживање, заштиту и презентацију археолошког налазишта Бело брдо у Винчи, од чега је готово половина средстава већ потрошена на прву фазу санације клизишта и међународни конкурс, док је за пропратне садржаје предвиђене мастер планом процењено да ће бити потребно дупло више средстава од предвиђеног буџета, односно око шест милиона евра”, каже Соларевић.
Измештање Научноистраживачког центра
Соларевић каже то није једина промена плана, већ је планирано и измештање Научноистраживачког центра неолита за који је важећим планом предвиђена локација на парцели на којој се налази сада затрпани археолошки слој, на локацију на којој уопште нема археолошких остатака. За Центар за посетиоце је такође предвиђено измештање на потпуно супротну страну уз реку Болечицу.
Научноистраживачки центар неолита према важећем плану треба да има функцију музеја који би био фазно изграђен упоредо са археолошким истраживањима. Као што је грађен музеј у Лепенском Виру, а који би заправо штитио новооткривене археолошке слојеве. Центар за посетиоце треба да служи за презентацију археолошког налазишта.
“Измештањем Научноистраживачког центра неолита и Центра за посетиоце се потпуно обесмишљавају даља археолошка истраживања која су због штетног пројекта санације клизишта и бетонирања археолошког налазишта онемогућена. Изменама важећег плана се заправо легитимише пројекат санације клизишта који је у супротности са мерама заштите и самим планом”, сматрају у удружењу Наша месна заједница.
Гламорузно камповање уместо Центра?
Један од новитета измена и допуна важећег плана је инкорпорирање идејног решења са међународног конкурса и Стратегијског мастер плана развоја туризма Београда за подручје археолошког налазишта Бело брдо, Винча који је усвојен на седници Владе Републике Србије у јуну 2022. године. Овим мастер планом су предвиђени пропратни садржаји који уопште нису компатибилни са основном наменом археолошког налазишта и чак се ни не налазе у обухвату просторног плана који се мења.
Тако је процењена оквирна вредност за Зелени лавиринт (страна 229) је два милиона евра, а за Неолитски адреналински парк Винчанској пешчари на два и по милиона евра, док је за за изградњу гламурозног капмовања – глампинг процењена вредност од 1.3 милиона евра (233. страна).
Грделица и Винча
Беоексперт дизајн је заједно са Грађевинским факултетом Универзитета у Београду био један од пројектаната и радио на санацији клизишта за деоницу Коридора 10 у Грделици код тунела Предејане где је у августу 2018. године због покретања клизишта дошло до урушавања дела потпорног зида. Одговорни пројектант је био Јанко Радовановић из предузећа Беоексперт дизјан који је одговорни пројектант и за пројекат санације клизишта на археолошком налазишту Бело брдо у Винчи.
Н1 је контактирао Завод за заштиту споменика и фирму Беоексперт дизајн. У Заводу су рекли да је директорка заузета до краја радне недеље и да после тога можемо да очекујемо одговор на изречене тврдње, док из Беоексперт дизајна још није било одговора.
Подсећамо, премијерка Србије Ана Брнабић је у октобру 2022. године на представљању пројеката за налазиште Винча Бело брдо изјавила да жели да то буде европски, па и светски центар за изучавање неолита.
Она је указала да се годинама није улагало и да је пре три године почело да се разговара о санацији клизишта у Винчи, да то „почиње данас и да треба да буде завршено у марту 2023. године“.
Истом приликом директорка Републичког завода за заштиту споменика културе Дубравка Ђукановић рекла је да је налазиште Бело брдо Винча један од три пројекта од капиталног значаја.
Директорка, чланица жирија
Садашња директорка Републичког завода за заштиту споменика културе је била члан жирија међународног конкурса у марту 2022. године, као и један од аутора мастер плана из јуна 2022. године.
„Како је са променом руководства у Републичком заводу за заштиту споменика културе очигледно дошло и до промене односа према археолошком налазишту, не треба да нас чуди што се Дубравка Ђукановић оглушила о мере заштите које је у марту 2020. године издала њена претходница Мирјана Андрић и што је Завод финансирао спорни пројекат санације супротан сопственом пројектном задатку и мерама заштите. Због свега овога сматрамо да је Дубравка Ђукановић одговорна за угрожавање археолошког налазишта Бело брдо у Винчи“, кажу у Удружењу.
