Бивши председник ГО Гроцка, Драгољуб Симоновић познат је чак и међународној заједници, али не по „поштењу“, већ по коруптивним радњама које су ишле дотле да је чак и улицу у којој му живи његова фамилија преименовао у „улицу Браће Симоновић“.
Драгољуб Симоновић је тренутно у затвору на издржавању казне од четири године и три месеца јер је једном од оних који су писали о његовој корупцији, наложио да му се запали кућа.
У току свог мандата, према ранијим писањима Жиг инфа и других медија, Драгољуб је „упослио“ целу своју фамилију. Па му је тако жена радила у предузећу „Еко Гроцка“, син му је био у предузећу за разминирање, синовац у електродистрибуцији, ћеркина фирма главни извођач радова на тероторији ГО Гроцка и слично.
Постоји прича да је Драгољуб у једном ресторану рекао да „зна да га чека робија, али је бар обезбедио новчано и праунучиће“.
Колико је то тачно, вероватно зна сам Драгољуб, али да за породицу Симоновић и даље има привилегија говори и „тренажни центар кјокушинкаји клуба „Кобра“ чији је заступник синовац Бојан, а оснивач бата Славко који уједно и тренира „чланове“.
Прича је комплекснија него што изгледа. Драгољубов брат, Славко Симоновић је бивши полицајац и начелник у Врчину. Један од синова му је робијао због „покушаја убиства“ сина Данила Лазовића 2015. године. Други син је председник, односно заступник кјокушинкаји клуба Кобра из Врчина.
Клуб „Кобре“ није у Спортском савезу општине Гроцка, као ни у званичном Кјокушинкаји савезу Србије. Славко Симоновић је основао свој „карате кјокушинкаји савез Србије“ који није у Спортском савезу Србије јер није признат.
Ипак, овај „карате кјокушинкаји клуб из Врчина“, успео је да на државном земљишту отвори свој тренажни објекат у просторијама које су наменске за фризерски салон.
Па кренимо редом. На парцели 8545/1, која је данас у власништву града Београда, 15. октобра 1996 године, ГО Гроцка закључује уговор са Дринком М. за коришћење грађевинског земљишта ради постављања привременог објекта који ће служити за обављање женског фризера.
Према том уговору, не постоји могућност издавања објекта трећем лицу, а након што се „фризерска делатност“ оконча, објекат се мора срушити о трошку закупца.
Поред овог уговора, постоји и уговор из 2002. године између ГО Гроцка и Снежане Ђ. такође за коришћење привременог објекта за обављање услужне делатности. Уговор је потписан на време „док трају услужне делатности“, и такође је наведено да закупац нема права да да трећим лицима у подзакуп, као и да након што „заврши са прописаном делтаношћу“ о „свом трошку“ сруши објекат.
Међутим, на овом простору на овој парцели, у улици Станоја Главаша 1а у Врчину, се сада налази „тренажни центар Кјокушинкаји клуба Кобра“ , под вођством Симоновића. И то тачно на раскрсници пута који води до раније запаљене куће новинара, по наредби једног од Симоновића.
Представници актуелне власти у Србији, чији су чланови и Симоновићи, претходних дана се посебно труде да укажу како је Србија правна држава. Али, ако смо правна држава како је могуће да су Симоновићи „запосели“ овај објекат?
Из града Београда, који су власници наведене парцеле ћуте. ГО Гроцка је послала документацију у којој је стриктно наведено да закупци нису Симоновићи, нити могу бити јер је немогуће да закупац изда трећем лицу простор. Шта више, закупац више не обавља своју делатност и „привремени објекат“ би требао да се сруши.
А како власти у Београду, о парцели коју користе, и Симоновићи ћуте, односно Кјокушинкаји клуб Кобра, којем су питања о коришћењу овог простора послата на званичан мејл одавно послата, ал на иста одговорено није.
Све ово продубљује сумњу у тачност изговорене речи данашњег затвореника Симоновића, Драгољуба – да је он своју фамилију добро ухлебио. Јер да је другачије, барем по уговорима који су послати од стране ГО Гроцка, овај објекат би требало да буде срушен.
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић
Насловна фотографија: Фејсбук/ Кјокушинкаји клуб Кобра
