Изградња електране која ће као „погонско гориво” користити комунални отпад у новом комплексу депоније у Винчи у завршној је фази. Како је раније најављено, она би потпуно требало да буде готова у новембру. Рад електране зависиће од много фактора, почевши од отпада који се користи, процеса сагоревања, ефикасног пречишћавања димних гасова и третмана, као и одлагања продуката сагоревања.
– Један од најважнијих предуслова је да су из комуналног отпада претходно издвојене компоненте које се могу поново искоришћавати, као што су метални отпад, стакло, опасан отпад из домаћинстава (батерије, боје, пестициди и слично) и грађевински шут и отпад од рушења. Истовар комуналног отпада врши се директно у „бункер отпада” у склопу постројења (електрана на отпад), одакле се помоћу крана допрема до такозване Мартинове решетке – рекао је Владимир Миловановић, директор „Бео чиста енергија”.
Предвиђено је да се у електрани из 15 градских општина термички третира 340.000 тона чврстог комуналног отпада годишње.
– При максималном искоришћењу расположивог капацитета од 43,6 тона на сат отпада с просечном калоријском вредности од 8,5 мегаџула по килограму биће омогућена производња 30,24 мегавата електричне и 56,50 топлотне енергије. Произведена електрична енергија биће испоручена ЕМС-у преко 110-киловатног далековода и трафостанице „Београд 20” потрошачима, док ће топлотна енергија бити испоручена „Београдским електранама” преко даљинског топловодног система грејања који повезује електрану на отпад у Винчи и топлану „Коњарник”, а затим даље београдским домаћинствима – објаснио је Миловановић.
Нова електрана је опремљена системом за пречишћавање димних гасова од сагоревања применом специјалног технолошког процеса.
– Систем за пречишћавање димних гасова омогућава смањење концентрације штетних материја које се испуштају у атмосферу до нивоа прописаним захтевима ревидиране Директиве ЕУ о индустријским емисијама из 2019. године. На електрани на отпад у Винчи примењена су најбоља доступна технолошка решења, док ће се многи параметри процеса који се одвијају у постројењу непрекидно пратити, а емисије штетних гасова контролисати помоћу система сензора који ће бити уграђени на димњаку. Овакав систем одабран је да би се испунили захтеви стандарда и смањиле граничне вредности дозвољених емисија штетних материја прописане Директивом ЕУ – додао је он.
Миловановић је напоменуо да је одлагање комуналног отпада на депонији током протеклих 45 година, према данашњим стандардима, вршено на неодговарајући начин, те да су негативне последице вишеструке.
– Стара депонија је утицала на повећање аеро-загађења у граду услед слободног истицања депонијских гасова (претежно метана), као последица разградње органског отпада, док су загађене процедне воде слободно и неконтролисано отицале према Дунаву. Када се овоме додају последице честих мањих и већих пожара у телу и на површинама депоније када су се дешавале емисије веома штетних гасова као последица непотпуног сагоревања отпада у краћим периодима и неадекватно одлагање комуналног отпада, јасно се закључује да је реч о великом извору загађења – рекао је Миловановић.
Мање угљен-диоксида
Комунални отпад се већ одлаже на нову санитарну депонију изоловану геосинтетичким материјалима од околине. Ту се редовно сабија и прекрива, а процедне воде се системом цевовода доводе до постројења за пречишћавање. Тако пречишћене Ошљанским потоком отичу до Дунава. Ефекти побољшања животне средине у Београду постаће приметни и мерљиви када буду завршени и неки други процеси. Као прво, када се заврши изградња електране у којој ће се за производњу енергије користити две трећине београдског комуналног отпада, док ће остали отпад свој „животни пут” завршавати на санитарној депонији.
