Почетна » ФК Винча: Градоначелник древног града!

ФК Винча: Градоначелник древног града!

од admin
0 коментар

ФК Винча посећујући археолошко налазиште представља нову причу о „Људима Винче“:

У доба Неолита, сви путеви су водили у Винчу, 5000 година пре него што су почели да воде у Рим.
Рођен на планини последњег дана лета, на Малу Госпојину, 21.09.1960. у близини Пријепоља.
Долази у Винчу 01.02.1983. године, на три месеца ради спремања испита, да би се то претворило у тридесет година и даље.

Наш данашњи домаћин је Драган Јанковић Лепи, кустос арехеолошког налазишта Винча, при музеју града Београда, на локалитету Бело Брдо.

Студирао је филозофски факултет, смер археологија.
Домаћин локалитета Винча постаје 1983. године, а званично запослење добија 1993. године и од тада је кустос музеја.
Од доласка у Винчу живи на самом налазишту, где су се и одиграли сви битнији догађаји у његовом досадашњем животу.

Већ 30 година, Лепи се брине о налазишту и дочекује домаће и иностране посетиоце.

Од 1990. до 2000. његову пажњу привлачи и занимање аласа и рибарење на самом Дунаву, који се налази у непосредној близини археолошког налазишта Винча.
Постоји моменат када човек усваја Дунав, а постоји и моменат када Дунав усвоји човека.
Лепи је морао врло брзо да научи неке ствари. Одао нам је тајну сигнала Дунава, када се на Дунаву појави жута боја од светлости, то је знак да за 30 минута почиње олуја, где сама река упозори човека да за одређено време оде на безбедно место.

У годинама рибарења, био је и учесник завршних манифестација Грочанских Свечаности из дела кувања рибље чорбе.
Наступао је под именом „Археолошко налазиште и Бора“.
Бора Јарић је фантастични гитариста, који је годинама са Лепим кувао добре рибље чорбе и правио угођај људима који су долазили у посету налазишту.
На завршним свечаностима у Гроцкој 1999. године, освојили су награду „Златни котлић Дунава“.

Аласи Винче чувају рибљи фонд, за разлику од рибокрадица.
Да је више аласа, било би више чувара.

Лепи нам је испричао и делић приче о Милоју Васићу и његовим ископавањима.
Захваљујући Васићу свет данас зна за Винчу, више него ми сами.
Милоје Васић почиње ископавања Винче 1908. године и све своје ископине објављује у светски познатим часописима и захваљујући њему свет сазнаје за Винчу.
Ископавања су са прекидима због ратова трајала, од 1908. до рођења нашег фудбалског клуба Винча 1934. године.

Винча је једно од ретких насеља у свету, где је континуитет живљења 7 500 година и то је све упаковано у 10,5 метара археолошких наслага.
Живело се у метално доба, бакарно доба, бронзано доба, гвоздено доба, римско доба, средњем веку, а живи се и дан данас.

Наша Винча је постала први европски град, када ниједна садашња европска метропола то није била.
Као што је Троја заштитни знак бронзаног доба Европе, тако је Винча заштитни знак Неолита Европе.

Долазимо до приче о будним очима винчанских фигурина, где Лепи открива још један свој таленат.
На пољовопривредном факултету у Земуну, 2008. године добија сертификат о завршеном курсу обуке за произвођаче воћних ракија.
Производио је ракије од вишње, крушке и кајсије, под називом „Винчана“.
Учесник је многобројних манифестација произвођача воћних ракија и добитник 4 златне медаље на међународном Новосадском сајму.
Добитник је две златне медаље за вишњу, једне за кајсију и једне велике златне медаље за ракију од кајсије.
Међу светским археолозима, Винча убрзо постаје позната по сјајној ракији нашег домаћина.
Лепи је паковао свој златни напитак у флаше веродостојне времену Неолита.
Затварачи саме флаше су имали велике очи, јер је у винчанској култури то био симбол будности и брижности.

Људи Винче из времена Неолита су били јако одговорни и зато су инсистирали на будности.
„Будан је онај ко је одговоран“ – рече Драган Јанковић.
„Према породици, заједници, али и природи. Морамо бити стално будни и одговорни да бисмо били успешни.“ – каже Лепи.

Седели смо и причали до дуго у ноћ, о анегдотама са Белог Брда.
Лепи нам је испричао причу о деда Панти Урошевићу, познатијем као Чепркало, који је чепркао по локалитету Винче, налазивши разне предмете и пешке их односио од Винче у Музеј Града Београда. Панта Урошевић је предак генералног секретара нашег фудбалског клуба Владе Урошевића.

У само свитање долазимо и до једне јако интересантне приче о госпођи из Холандије.
Једног октобарског дана 2015. године, стигао је мејл на адресу нашег домаћина са питањем да ли се може прићи налазишту у инвалидским колицима.
Одговор Лепог је био негативан, што је наша сурова реалност.
Госпођа је рекла да ће ипак остварити свој сан и посетити Винчу уз пратњу два господина која ће је изнети до музеја.
После непуних 24 сата, госпођа је летом из Амстердама дошла до нашег Београда, а са аеродрома, уз пратњу момака помагача, врло брзо је дошла и до нашег налазишта.
Причом о госпођи из Холандије желимо да прикажемо колико љубави и ентузијазма према Винчи постоји и у далеком свету.

Драган Јанковић Вас очекује на свом радном месту од 01.04. до 01.11. сваким даном осим понедељком, са следећим радним временом:
Понедељак – слободан дан
Уторак – 10-16 часова
Среда – 10-16 часова
Четвртак – 12-18 часова
Петак – 10-16 часова
Субота – 10-18 часова
Недеља – 10-18 часова

Цена улазнице је 200 динара, а за повлашћене категорије и групне посете 100 динара.

Маркетинг тим фудбалског клуба Винча позива све Вас да посетите музеј у Винчи и саслушате невероватне приче Драгана Јанковића Лепог.

Можда ти се свиди

Оставите коментар