Почетна » Гроцка: За 15 година 11 председника општине

Гроцка: За 15 година 11 председника општине

од admin
0 коментар

Гроцка апсолутни рекордер у престоници по броју челника који су се од 2000. мењали као на филмској траци. У фотељи седели демократе, социјалисти, радикали, напредњаци, чланови удружења грађана

ГРОЦКА је апсолутни рекордер на територији престонице по броју председника општина. За 15 година општински парламент бирао је чак 11 локалних лидера. Од 2000. до 2016. било је периода када је фотеља првог човека била упражњена, али и када су на овој функцији истовремено била двојица! На власти су биле све партије и коалиције, свако је могао са сваким.

После петооктобарске револуције на чело општине крај Дунава дошла је Весна Ивић (ДС). Распадом ДОС-а, крајем 2002. формирала се нова већина коју су чинили ДСС, СПО, СДП, СПС, СРС и ЈУЛ. Шест месеци се преговарало, да би у децембру 2002. Сава Старчевић (СПО) постао председник. Међутим, после само четири месеца, ДС мења Старчевића, правећи тада незамисливу коалицију са социјалистима. Председник постаје Владан Зарић, кога су демократе касније искључиле из странке!

Септембра 2004. одржани су избори, али власт никако није могла да се склопи. Тек у децембру створена је коалиција ДС, ДСС, СПО, ПСС и СДП, а председник општине постао је Блажо Стојановић, предводник групе грађана. Ни ова власт није била дугог века, па је у фотељу 2005. сео радикал Драгољуб Симоновић, да би крајем исте године Блажо Стојановић узвратио ударац и вратио се на место првог човека Гроцке у коалицији са СПС, ДСС, СПО, СДП, ГГ „Зарић“ и ГГ „Барац“.

На лето 2007. Стојановића напуштају социјалисти и ДСС, па он нове партнере налази у СРС и ПСС. У децембру је ову коалицију напустио Александар Ристић пошто је из ПСС прешао у Г17 плус. Тада почиње и двовлашће, јер се различито тумачило којој странци припада кључни Ристићев мандат, па су оба табора имала 18 одборника. Тако је Гроцка све до маја 2008. имала двојицу водећих функционера.

До 2012. на челу општине смењивали су се Зоран Јовановић (ДСС), Радован Тодоровић (СРС), Милан Јанковић (СПС), да би после избора 2012. по други пут председник постао Драгољуб Симоновић, овога пута као члан СНС. После само шест месеци, прешао је на место директора „Железница Србије“. Наследио га је Зоран Марков (СНС), који се ту задржава до јуна 2014, да би тада био устоличен његов партијски колега Стефан Дилберовић.

МИРНО У ЦЕНТРУ

У четири изборна циклуса од 2000. године, у централним градским општинама није било великих потреса. У просеку, владала су по тројица председника. Најдужи стаж имала је Мирјана Божидаревић (ДС), која се на челу Старог града задржала чак три мандата.

БАРАЈЕВО КРЕЋЕ СТОПАМА ГРОЦКЕ

У последњој деценији, Барајево је променило четири председника. Радета Стевановића (тада ДСС) је наследила Бранка Савић (ДС) која је „дрмала“ око девет година. Лане су напредњаци преузели власт и поставили Велибора Новићевића, да би га после три месеца сменио партијски колега Саша Костић (СНС га избацио, он прешао у ДСС).

ТИТО ИЗ СОПОТА      И док се у Гроцкој председници смењују у просеку на сваких 14 месеци, у Сопоту челно место држи Живорад Жика Милосављевић већ више од две и по деценије. И не намерава да се повуче, пошто је недавно са својим удружењем грађана прешао у СНС.

М. Т. КОВАЧЕВИЋ  Новости

Можда ти се свиди

Оставите коментар