Хтели ми то да признамо или не, али Гроцка је постала дестинација где изгледа борави највећи број криминалаца.
Они су се организовали тако што су изгледа из мафијашких редова пребацили се у странку, како би могли несметано да се и даље баве криминалом.
Ако кренемо да истражујемо по чему је све Гроцка позната у свету, добићемо поражавајућу статистику. Од некадашње мале Калифорније, Гроцка је сада постала дивљи Тексас.
Почело је са пребијањем опозиционих активиста, па се прешло на пребијање новинара, а затим и на паљење куће новинара. Не треба заборавити ни да су једно од најстрашнијих злочина у историји Србије десила се на подручју Гроцке. У Ритпоеку имали смо млевионицу људског меса.
Дошле су нам и разне старлете, водитељке, певаљке. Дошли су нам и београдски сплавови, иако је Др Саша Чапрић рекао одлучно „НЕ!“ , по цени да он не буде више председник Гроцке.
Када погледамо деценију иза нас, насилници су напредовали у напредњацима а они тихи и мирни су нестали. Гроцка је пред никада већом летаргијом и неком гласном тишином. Нема више ни обећања, а ни пљачке државне касе јер је, изгледа, већ одавно опљачкана.
Нема ни вести на Жиг инфу о локалу. И ако их има већ је све прочитано и одавно речено. И то је некако и чудно.
Ова власт нам је донела неколико поражавајућих политичких аномалија. Кампању су почели са ноторним и мегаломанским лажима заснованих на макетама и “плановима”. Годинама су кукали на претходну власт, па кад је то већ постало јако досадно народу, они су се ућутали. Своју неспособност крију небулозним изјавама председника општине који се по медијима понаша као да води Лас Вегас, а не суморну, сиромашну и мртву Гроцку.
Судећи по тренутној ситуацији, Гроцка је општина са више десетина хиљада ментално хендикепираних индивидуа које чине систем који функционише као умирућа локомотива, која коначно испусти душу негде на подручју Гроцке и машиновођа изађе и каже путницима „ја сад одо, а ви се сви *ебите како знате“.
Отуда и не чуди најновија вест, да је јучерашњи батинаш на студента са подручја ГО Гроцка.
Ова општина Гроцка има озбиљну дијагнозу, толику, да су потребни тектонски поремећаји да би капирање из гузице кренуло ка чонтари. Ако је грочанска власт муж силеџија, онда смо ми сви убога, „проста“ жена која трпи свакодневни малтретман и сваку модрицу и хематом крије од свих јер побогу „шта ће други рећи“, „срамота“ „боље да ћутим, бар имам да једем“. Нисмо ми никакав народ којима је инат национални симбол, већ гомила кукавица која не сме да зуцне пред насилником из сопствених редова.
Наравно, част малобројним изузецима.
Жељко Маторчевић
Насловна: Карикатура- Жиг инфо/вештачка интелигенција
