Готово све београдске општине, формирале су извршну власт. Оперативни део, поред председника и његовог заменика, чине општинска већа.
Углавном имају од пет до девет чланова и запослени су у општини, са мандатом од четири године. Странке које учествују у власти, у „локалне владе“ шаљу најпоузданије кадрове, а уједно места у већу су најслађи колач у преговорима када се договара коалиција. О дсвих београдских општина Гроцка је изгледа најбогатија! Наиме, за управљање око 80.000 житеља, ангажовано је чак 11 чланова.
Ово није нов манир, јер навика да се има богата бирократска дружина, траје већ неколико мандата. А, из буџета, само за плате чланова већа, издваја се преко милион динара!
Области Чланова већа у Гроцкој се дуплирају, односно више чланова већа је задужено за по једну област. Тако да имамо више чланова већа за, рецимо, област здравства и лултуре или пољопривреде, привреде.
Већину у Гроцкој сачињавају СНС и СПС са укупно 24 одборника. Док није дошао на власт 2012 године, СНС је био један од највећих критичара у Гроцкој, што се тиче чланова Већа. Ништа мање критичан није био ни СПС, у времену од 2012-2016 године док је у Гроцкој био у опозицији. Данас су и СПС и СНС усаглашени у ставовима.
Колико има чланова у осталим општинама
*Много богатије, али многољудније и просторно веће општине, за плате чланова општинских већа издвајају мање новца. Тако у Сопоту и Врачару оперативно ради само пет чланова, Савски венац, Обреновац, Младеновац и Стари град имају по седам, а гигантске општине попут Раковице, Чукарице, Палилуле и Новог Београда по девет.
*-податак из 2012. године
За Жиг Инфо:
Жељко Маторчевић
