Почетна » Кућица поред реке у Гроцкој због које бисмо ове године прескочили море

Кућица поред реке у Гроцкој због које бисмо ове године прескочили море

од Други Пишу
0 коментар

Стопљена с природом и осмишљена за уживање.

„Хоћемо да се пробудимо с погледом на Дунав“ – то је био кључни захтев клијената архитектице Милене Зиндовић за кућицу поред реке у Гроцкој. Зиндовић не само да је успела да им оствари ту жељу, већ је осмислила грађевину стопљену са зеленим амбијентом, испуњену светлошћу, у којој је сваки педаљ промишљен и створен за опуштање.

Архитектонски студио „МЗ Студио“ стоји иза мале куће необичног облика у викенд насељу у Гроцкој, а Зиндовић је за наш портал открила све тајне овог изузетног објекта.

Играње с елементима „наивне“ архитектуре
На парцели у Гроцкој, Зиндовић је затекла једну кућу и један стари објекат, на чијем месту је никла необична кућица, најпре предвиђена као гостинска.

„Терен је изолован и стрм, земљиште није много повољно за изградњу. Одлучили смо да гостинску кућу направимо на месту старог објекта, који је био од непечене цигле. Већ је постојао један плато, формирана тераса на терену са шкарпом, па смо решили да кућу сместимо на његово место и на тај начин терен не реметимо“, на почетку разговора говори Зиндовић.

Све време су имали на уму да је локација у викенд насељу, у природи. Парцела има доста зеленила, дрвећа, а клијенти су желели да то задрже и да то буде неки њихов бег у природу из града. То је много утицало на поставку куће, говори архитектица.

„Нисмо размишљали о њој као великој, модерној вили – већ смо желели да задржи амбијент окружења у којем доминирају грађевине настале без пројекта. То су све неке куће које су људи зидали седамдесетих, осамдесетих, можда по неком пројекту, али уз доста својих измена. То се рефлектује у архитектури. То је контекст који ми налазимо у већину наших насеља и викенд насеља“, објашњава Зиндовић.

Она је управо у ком контексту „наивне“ градње без плана, с много слободе, видела простор за игру. Желела је савремену и архитектонски вредну кућу, која би на неки начин била „професионални пандан чудним кућицама које настају у викенд насељима“.

„Узели смо те неке типичне елементе – наша кућа има двоводни кров као стандардне викендице, има квадратне, једнокрилне прозоре – али ми смо их изврнули, мало смо се поиграли. Тако да је слеме крова орјентисано по краћој страни куће уместо по дужој, што би било природније, а отворе смо јако повећали, па су нестандардно велики. Али, задржала се једноставност – делује као нека скица куће“, описује Зиндовић.

Спефифичан облик кућице настао је усецањем терасе. То је урађено с добрим разлогом – да би се спречило да кућица заклони поглед на Дунав који постоји из горње, веће куће. Постоји плато на којем се борави, па је била идеја да се одатле остави што више погледа, прича нам архитектица.

А занимљива прича крије се и иза боје фасаде.

„Добила сам пуно питања зашто је кућа тамна, од људи који нису из струке. То се чини чудно. Међутим, када урадите тамнију фасаду у зеленом окружењу, та се кућа у панорами много мање види него нека бела кућа. Та тамна боја визуелно камуфлира кућу – када се гледа то зелено брдо с Дунава, наша кућа се најмање примећује. Из даљине, човек није сигуран да ли је то кућа или нека сенка“, открива Зиндовић.

Ентеријер пун светла
А ево како су из „МЗ студија“ испунили жељу клијента да Дунав буде прва ствар коју угледају кад се пробуде.

„То смо испунили огромним прозором на галерији, који је хоризонталан и прави панораму. Кад устану из кревета, клијенти виде кроз прозор другу обалу“, каже Зиндовић.

Кућа је тамна споља, а јако светла изнутра. То је постигнуто тако што није урађен пун спрат, већ галерија, па је дневна соба добила дуплу висину.

„Простор тако дише, делује веће, а то нам је омогућило и да отворимо кровне прозоре, који дају много више светла. Код ове куће је то било важно јер је на северној страни. Пошто је све то заправо један простор, осим купатила, с кровним прозорима и великим отворима на фасади, пуно светлости улази у кућу“, објашњава.

„Елементи унутрашњег опремања су минималистички, зидови су бели, степенице су урађене од металних флахова и немају никакву видну конструкцију. Танке су и ‘излећу’ из зида, тако да ‘лебде’“, додаје Зиндовић.

Кућа у Гроцкој показује нам зашто је за викендице пресудна локација, каже архитектица.

„Лично не разумем оно што се сада ради по планинама у Србији и у близини Београда, где се праве читава насеља с кућама које су јако близу једна друге. Мислим да је вредност одласка ван града у изолацији и боравку у природи. Зато локација, осим што треба да испуни техничке услове, треба да буде таква да се отвара неки поглед – или да има неки елемент ка којем вреди орјентисати се и одмарати очи. У овом случају, то је био Дунав“, каже нам.

Најзад, Зиндовић саветује и да приликом градње викендица не треба претеривати у програмским захтевима.

„Ако је то кућа за повремени боравак, боље је да буде мала и да не ремети природно окружење. Не мора да има комфорне спаваће собе као простор у којем се живи увек. Људи често крену амбициозно, па их то све на крају исцрпи технички и финансијски“, закључује Милена Зиндовић.

БОЖИЦА ЛУКОВИЋ    Фото: Милош Мартиновић

Задовољна/Нова

 

Можда ти се свиди

Оставите коментар

20 − 14 =