ВИДИКОВАЦ са погледом на Дунав на парцели која припада археолошком налазишту Бело брдо у Винчи! Звучи невероватно, али управо то је направио „неимар“ током ванредног стања.
Како за „Новости“ открива Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда, археолози су сведоци веома честих поступака мештана којима уништавају Бело брдо, а ово је последњи у низу.
– Током ванредног стања обезбедио је простор за уживање с погледом на Дунав на падини уз најзначајније истражено неолитско насеље Европе. Претпрошлог викенда направљен је наткривени простор са дрвеним гредама са кровним делом за десетак места за седење са дивним погледом на Дунав – објашњава Медаковићева.
Музеј Града Београда поводом овог случаја обратио се Републичком заводу за заштиту споменика, јер овај локалитет ужива националну заштиту. Завод је донео решење да се све врати у првобитно стање.
– Покренут је поступак пре неколико дана. Наложено је да се уклони тај објекат, али постоји рок у коме то треба да учини – објашњава директорка Музеја града.
Археолошко налазиште, према тврдањама директорке Музеја, готово сваког викенда на мети је несавесних мештана.
– Уништили су нам жардињере, прошли су колима и све полупали. Такође, исипају канализацију у ископине – каже Медаковићева. За ту зону је урађена експропријација и власницима је земљиште исплаћено, тако да не би смели ништа више да граде.
БЕЛО БРДО ЗНАЧАЈНО АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ
АРХЕОЛОШКО налазиште Бело брдо је најзначајније истражено неолитско насеље у Европи. Истраживања у Винчи започео је професор Милоје Васић, који је на овом месту вршио ископавања 1908-1934. а која, са прекидима, трају до данас. Налази се чувају у Народном музеју у Београду, а мањи део у Археолошкој збирци Филозофског факултета у Београду. Винча је појам којим се обележава зенит европског неолита. Између 5300. и 4300. године п.н.е. простор данашње Србије и централног Балкана постају културно средиште Европе, а на месту данашње Винче формирано је велико насеље.
Археолошки налази из Винче и других неолитских налазишта у овом делу Европе променили су наш поглед на праисторијског човека. Остаци откопаних насеља говоре о развијеној култури становања и цивилизацијском напретку.
На раскрсници стратешких водених и друмских путева Винча постаје највеће тржиште тадашње Европе, и то не само због изузетне вредности сопствених производа, већ и због ретких сировина и предмета који су у њу допремани из Трансилваније, горњег Потисја, доњег Подунавља, и са обала Егејског и Јадранског мора.
Налази у археолошком слоју високом око 10,5 м сведоче о континуитету живота све до наших дана.
М. СТАНОЈКОВИЋ Новости