Почетна » Почиње санација неолитског насеља Бело брдо

Почиње санација неолитског насеља Бело брдо

од Други Пишу
0 коментар

Објављено и победничко решење на Међународном архитектонско-урбанистичком конкурсу за локалитет у Винчи, које подразумева поштовање тла које у себи чува скоро осам миленијума историје

Археолошко налазиште Винча – Бело брдо непокретно је културно добро Србије, једно од најзначајнијих локалитета неолитске културе. Нажалост, већ двадесетак година простор прекривају нелегални објекти, прорадило је клизиште, а само место археолошких истраживања свело се на осредњи плац. Ипак, у последње три године и овде се нешто мења. Влада Србије је, у сарадњи с америчким Амбасадорским фондом, почела изузетно важан пројекат вредан више од три милиона евра. Јуче је у влади најављен почетак санације клизишта на археолошком налазишту, која би требало да се заврше до марта следеће године и објављено је победничко решење Међународног архитектонско урбанистичког конкурса за овај локалитет.

– Истраживање, заштита и презентација археолошког налазишта Бело брдо један је од пројеката од капиталног значаја за Републику Србију и један од три који се реализују у области заштите и промоције културног наслеђа. Реализацијом трогодишњег пројекта у вредности више од три милиона евра улаже се у очување археолошког локалитета, али се стварају услови за промоцију Белог брда, и то после више од сто година истраживања и, нажалост, више деценија занемаривања овог локалитета. Сада су се створили су услови да он дође на европску мапу научноистраживачких и туристичких рута – рекла је Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе.

У току протеклих 16 месеци, колико траје примена овога пројекта, паралелно и системски је реализовано више планова усмерених на заштиту и очување локалитета. Један од првих је заштита археолошког налазишта од штетног дејства воде. У оквиру те студије реализују се два пројекта.

– Први пројекат санације клизишта је изградња завесе од шипова ка обали Дунава. У току је завршна фаза тендерске процедуре за избор извођача радова који ће реализовати овај пројекат вредан 141.000.000 динара. Он се реализује средствима из буџета Републике Србије, али и из донације Амбасадорског фонда за очување културног наслеђа Сједињених Америчких Држава у износу 475.000 долара. Други пројекат је израда дренажног канала око целог археолошког налазишта које је део будућег система фекалне и атмосферске канализације насеља Винча. Очекујемо да ће бити реализован кроз инвестициона улагања града Београда – објаснила је Ђукановићева.

Анђела Карабашевић Суџум, један од аутора пројекта (Фото Tанјуг/С. Аћимовић)

На конкурс за уређење археолошког парка, обалоутврде и изградње два објекта – Центра за посетиоце и Научноистраживачког центра – који је расписан у марту ове године, стигло је 12 решења. Првонаграђена је „АКВС архитектура”.

– Рад на овом пројекту представљао је велики изазов и одговорност јер говоримо о тлу које у себи чува скоро осам миленијума трагова непрекидног развоја цивилизације на истом месту. Свака архитектура која се овде деси мора поштовати тло и његову меморију. У том смислу сви објекти који ће се налазити у Археолошком парку, све стазе за посетиоце, платформе… већином су одигнуте од тла на пуно тачкастих ослонаца. То се ради како би се тло оставило слободно, како би се заштитила оригинална топографија, пејзаж и будуће ископине. Да се створи осећај неолитског живота употребом неолитских традиционалних техника градње, природних материјала, као што су дрво, трска, платно, печена земља – рекла је Анђела Карабашевић Суџум, један од аутора пројекта.

Један од доминантних објеката је визиторски центар који ће бити одигнут од тла и стајаће на 100 тачкастих ослонаца. На његовом крову биће велика тераса с које ће се пружати поглед ка целом археолошком парку и Дунаву. План је да применом технологије проширене реалности посетилац с врха куће преко својих телефона може да сагледа како је тај простор изгледао пре скоро осам миленијума у неолиту. Архео-парк ће се протезати дужином тока реке Болечице, а научноистраживачки центар ће се налази мало даље од парка.

Амбасадор САД у Србије Кристофер Хил је поносан, како је рекао, што су претходни амбасадор и он укључени у пројекат који се тиче културног наслеђа у Србији. Он је напоменуо да се ове године обележава 20 година америчког програма очувања културног наслеђа у Србији.

– Иза нас су пројекти обнове крова у манастиру Раковица, тврђаве у Ужицу, Студенице, учествовали смо у обнови фасаде Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”… Волим археологију јер она слави прошлост. Прошлост је добра јер показује одакле смо дошли, она је полазиште за будућност – рекао је Хил.

Како је рекла премијерке Ане Брнабић, овај локалитет је од потпуне пропасти и заборава сачуван захваљујући људима који су били укључени у директан рад на њему.

– Можда делује да овај пројекат није довољно важан да се њиме лично бави председник владе, али ја мислим да овај пројекат има много веће и симболичко значење. Он показује наш промењен однос према култури, историјском наслеђу и ономе што имамо као потенцијале. Током две деценије дозволили смо да се нешто што је 7.500 година старо историјско наслеђе сваке године обрушава у Дунав. И тек смо пре три године схватили да је потребно да га очувамо, да се уради његова санација и очисти читав простор од нелегалне градње – рекла је Брнабићева и напоменула да се ради све како би се оба ова проблема решила.

– Увек сам се дивила земљама које од најмањих ствари могу да направе највеће атракције, а Винча је показатељ да од највеће атракције старе 7.500 година, 2.500 година старије од пирамида у Египту, ми не можемо да направимо ништа. И то је оно што данас мењамо – истакла је Брнабићева.

Бранка Васиљевић  Политика

Можда ти се свиди

Оставите коментар

14 − 14 =