Треба поменути да то није први пут да се Д. Ж. после толико година враћа у своју земљу. За све то време, долазио је барем једном, а некада и два пута годишње, у зависности од кризних времена. Али, да ли је уопште важно?
Отишао је на свој плац у Болечу, где му је дедовина, и тамо је затекао бесправно подигнуте гробове. Наиме, део катастарске парцеле 237/1 био је прекривен гробовима и новоизграђеним спомен-плочама, које је предузеће из те општине „узело на коришћење будући да Д. Ж. ту ретко долази или никад“.
Како каже, с обзиром на то да је имао лоше односе са стрицем, он њему и његовом брату није ништа јавио. Од тада креће правна битка Д. Ж. за своју земљу, прекривену гробовима. Од 2016. траје агонија да сазна како је могуће да је локално гробље добило „дозволу“ да се прошири преко његовог имања.
Није му преостало ништа друго него да подигне тужбу коју је, како каже, на крају и добио, те је Д. Ж. исплаћена одштета. Он се с овом пресудом помирио јер свакако не живи у Србији и не користи ту земљу, али шта се дешава у случају да особа жели да користи своје имање?
Да ли је онда решење померање гробова или би свако пристао на исплату, као одштету?
Те 2016. када је све почело Д. Ж. је одмах рекао да нема ништа против близине гробља, јер је навикао на тако нешто у Болечу, али има проблем с тим да се узурпира његово имање. Пријатељ из Гроцке му је, заправо, јавио да се „нешто чудно“ догађа с његовом земљом, па је Д. Ж. дошао да провери о чему је реч.
Сада је, на срећу, све решено, али је Д. Ж. месецима „куцао на погрешна врата“. Наиме, жалио се председнику општине Гроцка, као и надлежнима из грочанског јавног предузећа „Пијаце и зеленило“, али без успеха.
Каже да је незванично сазнао да је на једној од седница Скупштине општине изгласано проширење гробља, али њега и брата нико није обавестио о томе.
Бојана Ђорђевић Телеграфбизнис
