Калуђерица, највеће дивље насеље у Србији, дремљиво одбројава последње дане. Као таква, „дивља“ и проказана од давнина, синоним је за бестрагију где се могло све и није морало ништа. Од муке, углавном, мало ко од беса, али…
– Мислим да је више од 70 одсто објеката овде нелегално, ако не и више, тако да ће овај Закон о легализацији коначно од Калуђерице направити оно што јој и име каже… – не знамо хоће ли се дохватити калуђерског мира, али урбанистичког свакако, иако Мома Веселиновић није један од оних који је зидао на „Помоз’ Боже“. Староседелац, од прадедова је ту, док је Калуђерица још била неколико самотних кућа на далекој ледини, али се једнако радује извесној судбини своје колевке.
– Да се људи више не спрдају с нама, да не упиру на нас као на „дивљаке“ и, што је најважније, да се реши питање инфраструктуре, од канализације, па надаље… – е, вала, то што се канализације тиче био би севап, што народ каже, јер ово што је сад имитира јесте поточић загушен од смећа и отпадних вода.
– Ја сам у горњем делу, па не осећам толико, али ми је ћерка близу потока. Не може прозор да отвори од смрада, бре – каже Марта Лешњак, доброћудна бакица погледа пуног наде, мада је година за њом…
– Не, нема ништа нејасно, оно како сам ја схватила, у неколико корака и за пристојне паре моћи ће сви да легализују домове не страхујући више хоће ли некоме пасти на памет да навре багерима у насеље и… – багери су наврли, али не да руше, већ се зида и гради онолико, врца Калуђерица од дунђера и машина.
– Зида се, али зидало се одвајкада, не само сад пред легализацију! Много је овде избеглих с Косова и Метохије, с југа Србије, измешало нас се годинама у једну породицу и кућу… – јесу Калуђерчани и кућевни и љубазни људи, па још сад кад ту заједничку кућу и легализију, постаће, на срећу, још само једно од београдских приградских насеља, а не синоним за „каубојштину“.
– Заслужили смо, ваљда? Није Калуђерица нешто склепаних кућа, ово је варошица, бре, од близу 40.000 становника… – каже госн. Вујовић. Код Црногораца презиме значи више од имена, па и овај Калуђерчанин под стрехом локалног драгстора сматра да је то сасвим довољно.
– Вујовић, родом из Црне Горе – ијекавица ко да је пре пола сата сиша из воза Београд-Бар, али Калуђерица у срцу колико и Чево заветно.
– Одлична одлука јер најгоре решење би било рушити, домови су то, а овако ће и људима бити добро, а и држави. Наплатиће, а и увести ред. Ја сам своје легализовао још пре 30 година, али једнако желим и другима, да реше тај проблем који се овде проносио с генерације на генерацију, свака једнако стрепећи… – судећи по свему, стрепњи је дошао крај или јој се ближи, барем, док се Калуђерици не назире – нараста из дана у дан, ко да је од пластелина.
Највеће дивље насеље у Србији, још мало, а онда, па као што јој име каже – чедна и чиста, с поточићем којим ће ваљда тећи и нешто воде…
Више од 70 одсто објеката у Калуђерици је нелегално
М. Меденица Ало
