Почетна » ГОДИНУ ДАНА ПОСЛЕ ВЕЛИКИХ ПОПЛАВА Вучић – У Гроцкој се лоше реаговало

ГОДИНУ ДАНА ПОСЛЕ ВЕЛИКИХ ПОПЛАВА Вучић – У Гроцкој се лоше реаговало

од admin
0 коментар

На данашњи дан пре годину дана незапамћенe поплаве захватиле су Србију. Прве београдске општине где су реке надошле и направиле катастрофу, пре Обреновца, биле су Гроцка и Лазаревац. Прво је у Гроцкој проглашена ванредна одбрана од поплава, а затим и ванредна ситуација. У овој општини, нажалост, била је и прва жртва мајских поплава.

Највеће невоље средином маја изазвали су Бегаљички поток, реке Раља и Болечица, Лозовички и Калуђерички поток. Вода је тада директно угрозила око 1.500 становника од којих је педесетак било евакуисано.

Прва жртва тих поплава био је Томислав Сентић из Умчара. Ванредна ситуација проглашена је 15. маја а критичан период био је од 14. до 19. маја. Посебно је тешко било у Винчи, Умчарима и Бегаљици.

 

Годину дана касније, по изјави председника општине Гроцка Стефана Дилберовића, општина је успела да уреди канале који су један од узрока поплава.

– Успели смо да урадимо најважније ствари као што су: чишћење, проширење и уређење делова корита Болечице, Бегаљичког и Млакачког потока, Дубочаја и још неких канала који су правили проблем при појави бујица. Неке од ових послова радили смо у сарадњи са „Београдводама”. Поправили смо део атарских путева. Јавно предузеће „Водовод и канализација Гроцка” санирало је пет бунара за снабдевање водом и постављен је привремени цевовод који се налази на подручју клизишта у Поповића крају – каже Дилберовић за Политику.

Џакови са песком

У појединим местима на територији општине Гроцка, приликом прошлогодишњих најављених поплавних таласа направљени су бедеми од џакова са песком.

Џакове су пунили како радници комуналних предузећа, тако и волонтери који су се одазвали у великом броју. Временске прилике су затим показале да ти џакови са песком, на срећу, нису ни требали јер поплавни талас Дунава и осталих речица није достигао неки енормни водостај. Затим су дошле велике врућине, прошло је неко време а џакови у другој половини јуна 2014.године су и даље стојали као одбрамбени бедем. Многи од њих су се и поцепали и истањили.

 

Иако је ово била уобичајена слика широм општине Гроцка на постављено питање општинској Управи, колико је џакова са песком употребљено у току мајских поплава 2014. Године стигао је следећи одговори:

У току мајских поплава употребљено је 18.500 џакова песка, бедеми прављени у Винчи, Ритопеку и Гроцкој и џакови су подељени у МЗ Умчари и МЗ Бегаљица јер су те Месне заједнице биле најугроженије.

У Винчи током тих мајских поплава наша редакција  је забележила следеће стање:

Ниво Дунава је био благо повећан, а вреће које би требало да представљају брану од евентуалног излива Дунава су постављене око ресторана Да Винчи ка Ритопеку, док је друга страна ка Археолошком налaзишту била необезбеђена. На Археолошком налазишту постојали су и знакови да ће се оно обрушити.

На почетку поплава , у згради СО Гроцка, одржана је хитна седница Штаба за ванредне ситуације при општини Гроцка.

Седницом је председавала заменица председника општине Гроцка Јасмина Мандић, а били су присутни сви чланови штаба. На седници је потврђено да је ситуација тренутно стабилна, све екипе су у у приправности, обилази се становништво које је угрожено поплавама.

Сa друге стране на седници  штаба за Ванредне ситуације одржане 15. маја 2014. године присуствовао је и председник Владе, Александар Вучић. Према записницима са седнице, које је затражила телевизија Н1, Александар Вучић је изјавио да се у Лазаревцу и Гроцкој лоше реаговало.

Гроцка још није санирала штету од поплава

– Координациони тим за праћење стања клизишта на територији града Београда забранио је било какво деловање на самим клизиштима и чекамо њихову акцију. Клизишта се активирају са сваким новим већим падавинама што угрожава околне стамбене објекте, путну инфраструктуру и пољопривредно земљиште – нагласио је Стефан Дилберовић.

И сређивање водотокова, који изазивају појаву поплава, мора се радити у сарадњи са надлежним градским и републичким предузећима, као и обнова атарских путева у нашој надлежности.

– У прошлогодишњим поплавама оштећен је велики број тих путева, а са буџетом који имамо ми самостално не можемо брзо да их санирамо – напомиње Дилберовић за Политику.

 

 

 

Можда ти се свиди

Оставите коментар