Доктор Нермин Душтинац каже да је у емотивном говору на комеморатвином скупу рекао оно што мисле све њихове колеге, али и они који су познавали настрадале.
Он се захвалио „Блицу“ што је на насловној страни издвојио део његовог говора приликом опраштања од колега Џевада Љајића и Мирослава Веселиновића са којима је годинама радио, али није желео опширније да прича о трагедији која је потресла целу државу.
– Све оно што сам ја рекао о смрти наших колега и пријатеља, мисле сви запослени у болници. Не бих да више говорим о томе, водим миран и повучен живот и не желим да се моје име провлачи по медијима – кратко нам је рекао Душтинац.
У дирљивом говору који је присутне у холу новопазарске Опште болнице натерао на плач, Душтинац је рекао да у земљи у којој је битније где ће хеликоптер слетети, него да ли ће слетети и даље постоје људи који су спремни да положе свој живот у име хуманости.
Туга и Бол: Читав колектив новопазарске болнице није могао да сакрије сузе током говора
– Мића, Џевад и пилоти су у петак полетели високо на крилима љубави и више никада нису слетели. Њихов дух и срце су остали високо горе, недостижни нашим овоземаљским очима, али су њихова тела, заједно са тек рођеном бебом, сурово треснула на ову нашу земљу да нас вечно сећају на њихов покушај да дохвате звезде и спасу један живот – говорио је Душтинац, борећи се да не заплаче.
Није понестајало кисеоника
Директор Опште болнице у Новом Пазару Мирсад Ђерлек рекао је да нису тачне информације да је у амбулантном возилу понестајало кисеоника и да га је било за само времена. „То је специјализовано возило које се користи за овакве прилике и у петак је било довољно кисеоника да се беба транспортује, ако треба, и до Суботице“, рекао је Ђерлек.
Он је истакао да ће њихова деца једног дана са поносом моћи да кажу да су им очеви били хероји свог времена, а мајке, поносне што су их тако васпитале, дубоко у себи знати да њихови синови нису били обични људи.
Како је рекао, колектив новопазарске болнице срећан је што их је имао за колеге, вечно ће их жалити и сећати их се.
– Џевад, иако рано остао сироче, био је вечно насмејан, Мића озбиљан, одговоран, стуб своје породице и целог села, волео је друштво, кафану, уживање у малим стварима. Овог пролећа ће нам недостајати Џевадов ведар дух, дечја душа и ноншаланција. Неће бити ни Мићиних петунија из Лукара, нити ће имати ко да вози нови трактор – казао је Душтинац.
Никола Кочовић Блиц
