На евиденцији нишког НСЗ Налазе се 373 здравствена радника са факултетском дипломом. Непотизам кроји политику запошљавања па неки на запослење чекају 20 година
НЕПОТИЗАМ, хиперпродукција и негативна селекција кадрова, главни су узроци због којих добри студенти медицине деценијама после дипломирања не могу да нађу посао. Иако су завршили тежак и одговоран факултет принуђени су да прихвате послове са средњом школом, на киосцима, у пекари или да купе карту у једном смеру ка некој од земаља Европске уније.
На још увек актуелном конкурсу за пријем осам лекара специјалиста јавило се њих 132 што је мањи одзив од очекиваног. Један од разлога је што су се тражили специјалисти, звања до којег се тешко долази јер је потребно радно искуство и године учења и полагања испита. Други би, према речима наших саговорника, могао бити то да су конкурси изгубили смисао, односно, нико више у њих не верује.
Наташа Минчић (47) студије је завршила у року са просеком 8,8 и једна је од 373 са евиденције. Нажалост, стални посао у струци није могла да добије пуних двадесет година иако је то покушавала.
– Уместо да будемо понос државе ми лекари без посла смо губитак за државу – каже Наташа која покушава на све могуће начине да се бави професијом коју воли. – Јављала сам се на све конкурсе, радила и као професор, у Медицини рада, волонтирала… А сви конкурси су се свели на везе по родбинским или политичким линијама.
Због непотизма огорчена је и Биљана Глигоров Стевановић (32), која ради као инкасант у „Паркинг сервису“. Тај посао је добила јер су се сажалили на њену судбину, пошто је родила хендикепирану девојчицу. Тренутно је на породиљском и прима месечно 7.400 динара. Каже да неке њене колегинице продају лубенице на пијаци.
– Све се заврши у кругу професорске деце. Они не долазе на предавања и вежбе и тек их видимо у белом мантилу на некој клиници. Да ли случајно међу незапосленима нема ниједно дете професора Медицинског факултета? Као неко ко долази из Сурдулице, ја нисам имала шансе. Учила сам и била међу најбољима, а притом сам се патила по домовима и са бездушним газдарицама – каже Биљана.
Наташа Минчић и Јасмина Вуковљак
У сличној ситуацији су и лекари са искуством каква је Јасмина Вуковљак (59) која је после 28 година радног стажа остала без посла 2007. као технолошки вишак у Војној болници.
– Младима траже искуство, а нас са искуством гледају као отписане. Не осећам се тако, јер лекар можеш бити до краја живота. Не одустајем од тога да одем у пензију као лекар, а не као неко ко чека милостињу – каже ова лекарка опште праксе.
УЧЕ ЈЕЗИК ДА ОДУ ИЗ ЗЕМЉЕ
ЛЕКАР Бојана М. (34) уложила је већ хиљаду евра на учење немачког језика. Послодавци у Немачкој сада траже напредно, а не основно знање. – Толико је велика понуда да су пооштрили критеријуме. Одлазим за који месец и не бих одустала када би ми сутра овде понудили посао. Свега ми је доста. Толико сам била очајна да сам хтела да се преквалификујем у пекара, што је часно занимање, али где су мени отишле године школовања – каже Бојана.
