Глумац је био смештен у болницу пре десетак дана због погоршаног здравственог стања и био је прикључен на распиратор.
Велисављевић је био најстарији активни српски глумац. За своји рад добио је бројна признања. Био је доживотни почасни члан Југословенског драмског позоришта.
Власта Велисављевић одиграо је око 350 улога у позоришту, на филму и у серијама. Сарадјивао је са бројним позоришним и филмским редитељима, глумио је у свим београдским позориштима.
Преминуо је један од најдуговечнијих и највољенијих југословенских и српских позоришних, филмских и телевизијских глумаца, саопштио је ЈДП.
Рођен је 28. јула 1926. у Београду. Као глумац је први пут наступио са дванаест година (1937) у „Родином позоришту“ Гите Предић, ћерке Бранислава Нушића, које се налазило на месту где се данас налази ЈДП (Сцена „Код Мањежа“) у представи Пут око света.
Године 1943. ухапшен је и депортован у концентрациони логор Дортмунд Херде у Немачкој одакле је успео да побегне 1944. и, преко НДХ, дође до Београда у коме је дочекао ослобођење. По завршетку рата, покушао је да пребегне у САД али је ухапшен и накратко био затворен на Ади Циганлији.
Позоришну академију у Београду уписује 1948. године у првој генерацији студената (класа Мате Милошевића) заједно са Оливером Ђорђевић (Марковић), Властимиром Ђузом Стојиљковићем, Олгицом Станисављевић, Мајом Беловић, Предрагом Пепијем Лаковићем, Босиљком Боци, Даницом Аћимац, Миодрагом Дебом Поповићем и Михајлом Викторовићем. Већ током студија, 1950. године, почиње да наступа на сцени Југословенског драмског позоришта.
У време Информбироа, 1950. године, ухапшен је и спроведен на Бањицу а потом на Голи оток, на ком је провео три године. Иако је 1953. рехабилитован, позоришта у Београду нису хтела да га ангажују па 1954. године одлази у Мостар и постаје члан позоришта чији је уметнички директор био књижевник Скендер Куленовић. Касније прелази у Тузлу где је играо три сезоне да би се, 1961. године, вратио у Београд и придружио колегама са класе у Савременом позоришту (Београдском драмском позоришту).
Године 1969. добио је понуду Бојана Ступице да уђе у ансамбл Југословенског драмског позоришта. Прву улогу остварио је у представи Кад су цветале тикве. Од 1971. до 2014. године играо је у најдуговечнијој представи, Фејдоовој Буби у уху у режији Љубише Ристића која је имала више од 1.600 извођења. Био је омиљен међу колегама и сарађиао са најзачајнијим позоришним редитељима. Последњу премијеру је имао 2016. године у Шекспировом Хамлету који је режирао Александар Поповски а последњи пут је стао на сцену 12. фебруара 2020. године када је одиграо Молијеровог Уображеног болесника у режији Јагоша Марковића. У ЈДП-у је остао до пензије 1993. године.
Наступао је и на другим позоришним сценама: Звездара театар, Народно позориште у Београду, Позориште „Бошко Буха“, Народно позориште Сомбор, Опера и позориште Мадленианум, Позориште „Славија“.
Од 1959. године када се први пут појавио на филмском платну у остварењу „Ноћи и јутра“, остварио је преко педесет улога (Пут око света, Девојка са Космаја, Купи ми Елиота, Мала ноћна музика, Лавиринт, Сан зимске ноћи, Ивкова слава, Како су ме украли Немци, Кад сване дан, Мамарош, Жаба, Таxи Блуес…). Последњи филм у коме је играо, „Поред тебе“, још увек је у фази постпродукције.
У телевизијским филмовима, драмама и серијама одиграо је близу 150 улога (На слово на слово, Више од игре, Бољи живот, Наша мала редакција, Лифт, Монтевидео Бог те видео, Војна академија, Звездара, Улица липа, Сумњива лица, Отворена врата, Санта Мариа делла Салуте, Швиндлери…).
Добитник је награде „Никола Милић“ фестивала Дани комедије у Јагодини за епизодну улогу у представи Сумњиво лице 2013, Нушићеве награде за животно дело на Нушићевим данима у Смедереву 2014, Специјалне награде „Ардалион“ Југословенског позоришног фестивала у Ужицу за улогу Духа у представи Хамлет, 2016. године, Годишње награде ЈДП-а, Златног ћурана за животно дело на Данима комедије у Јагодини 2017.
На Филмским сусретима у Нишу награђен је више пута, 2002. године за улогу у филму Мала ноћна музика, 2018. за улогу у остварењу Жаба, 2019. године добио је признање „Милорад Мандић Манда“ за комичну улогу и допринос развоју српске кинематографије за улогу у филму Такси блуз.
Власта Велисављевић је добитник Сретењског ордена за заслуге који се додељује поводом Дана државности Републике Србије (2017).
