На поновљеном суђењу Драгољубу Симоновићу и још тројици оптужених за паљење куће новинара Милана Јовановића одбрана је данас поново покушала да докаже да је тужилац Предраг Миловановић незаконито прибавио доказе и тако их ослободи казни за тежак злочин. У претходном поступку то им није успело, а износили су исте тезе уз помоћ готово истих сведока.
Једини нови сведок данас била је супруга другооптуженог Владимира Михаиловића, Јелена, која претходно није ни позвана на суд, а која је током истражног поступка одбила да сведочи и одбила да буде подвргнута полиграфском испитивању.
Управо због њеног непозивања на суд, Апелациони суд је прошле године укинуо осуђујућу првостепену пресуду и поступак вратио на почетак. Суд је то данас исправио.
Током рочишта које је, уз две краће паузе, трајало око четири сата, саслушана су три сведока које је одбрана предложила: Звонко Груловић, управник Централног затвора у Београду, где су окривљени били притворени током истражног поступка, Милош Митровић, адвокат по службеној дужности додељен другоокривљеном Михаиловићу, кога је судија Славко Жугић у првом поступку назвао „срамотом за професију”, и Јелена Михаиловић, супруга другооптуженог.
Кључни сведоци се баш и не сећају детаља
Њихова сведочења нису донела ништа ново у односу на досадашње суђење. Иако је намера адвоката одбране била да докажу да су и Михаиловић и Новаковић током предистражног поступка незаконито саслушавани и да им је признање криминалног дела изнуђено застрашивањем, уценама и обманом, па га због тога треба одбацити, данашњи сведоци су много пута на нека питања одговарали да „не знају“ или да се „не сећају“ детаља догађаја од пре скоро четири године.
Најдетаљније је, готово један сат, испитиван управник ЦЗ-а Груловић, али једина нова околност коју смо сазнали од њега јесте боја корица две књиге евиденција које се воде у затвору, везано за извођење затвореника из ћелије – корице централне евиденције су црвене, а евиденција у блоку је плаве боје.
Адвокат Горан Пејић, који брани трећеоптуженог Новаковића, тврди да је његов клијент незаконито изведен из затвора и одведен у полицијску станицу у Макишу где су га готово цео дан застрашивали и уцењивали бивши високи полицијски инспектори, па и некадашња генерална секретарка МУП-а Дијана Хркаловић. Према затворској евиденцији, Игор Новаковић није извођен изван затвора, већ је од 12 до 12.55 изведен из ћелије пред тужиоца.
Ево како је изгледао део сведочења и испитивања управника Груловића.
Адвокат Пејић: „Кад се притвореник изводи, одакле креће захтев? Ко води евиденцију?“
Управник Груловић: „Од суда или тужилаштва. Састави се списак ко се изводи тог дана.“
Адвокат Пејић: „Је л’ то нека књига у којој се води евиденција? Како изгледа та књига?“
Управник Груловић: „Црвена, са тврдим корицама.“
Адвокат Пејић: „Шта пише на корицама? Ко уноси податке у њу? Где стоји та књига?“
Управник Груловић: „Пише Евиденција извођења и стоји у дежурној служби. Начелник, вођа спровода и командир задужен за спровод знају ко се изводи ког дана“…
Адвокат Пејић је, између осталог, инсистирао да се не поклапају датуми затворске евиденције извођења и тужилачког саслушавања сведока које је, према записнику са саслушања 24. 12. 2019. године, започето у 13.45 сати.
Зато је питао Груловића:
„Да ли је Игор Новаковић после 12.55 био у ћелији?“
Груловић: „Очигледно, није. Грешка је направљена у евиденцији када је лице враћено. Касније је враћено у односу на то што пише. Нама је битно оно што смо добили од тужилаштва, кад да га изведемо.“
Адвокат Пејић: „Битно је кад сте га извели, а не кад сте га вратили? Да ли вам се често дешавају овакве грешке?“
Управник Груловић: „Не верујем.“
Адвокат Пејић: „И баш се тог дана то десило? Или ништа није било заведено и све је било тајно, или је заведено и ми не можемо да дођемо до тога.“
Адвокат Гостиљац: „Да ли ви нама децидирано тврдите да Игор Новаковић није извођен?“
Управник Груловић: „Тврдим да имате евиденцију.“
Адвокат Гостиљац: „Да ли постоји могућност да је извођен, а да није у евиденцији?“
Управник Груловић: „Не постоји.“
Адвокат Пејић је затражио да се саслушају сведоци који су у томе учествовали: дежурни спроводне службе, шеф гараже, извесни Предраг Ивковић Ивке (по тврдњи адвоката спровео је Новаковића из затвора у Макиш), али и затвореници који су тада делили ћелију са Новаковићем.
Пејић је то и раније тражио, али суд није никада уважио те захтеве, а одлучивала су чак двојица судија до сада: Славко Жугић и касније Вукадин Брајушковић, који га је осудио на четири године затвора.
Тужилац се успротивио извођењу нових доказа које је одбрана затражила.
РЕПОРТЕРИ БЕЗ ГРАНИЦА НА СУЂЕЊУ
Данашњем суђењу присуствовала је и Софи фон Валц, представница Репортера без граница, међународне организације која врло пажљиво од почетка прати ово суђење и оштро упозорава на погубне последице некажњивости злочина према новинарима. Фон Валц није желела да у овом тренутку излази у јавност са оценом суђења.
Адвокат окривљеног признао да није прочитао кривичну пријаву
Следећи сведок, адвокат Милош Митровић, који је током истражног поступка додељен другооптуженом Владимиру Михаиловићу, инсистирао је данас на суду да је његов тадашњи брањеник постигао договор са тужиоцем да „исприча све што је од њега тражено“, а да заузврат неће бити послат у притвор, него ће шест месеци одслужити код куће, као и да ће задржати свој посао полицајца.
Касније је тужилац одустао од договора, послао га у притвор и у оптужници затражио пет година затвора.
Митровић је неколико пута поновио да је, пре него што је његов клијент дао изјаву и признао кривицу, инсистирао да се разјасни и да тужилац потврди да „уколико Михаиловић призна све што му се ставља на терет, иде у кућни притвор, не у затвор“ и да је тужилац то потврдио, због чега је његов клијент био уверен да постоји договор и тога се држао док је саслушаван. Иначе, никад не би признао кривицу.
Митровић је тврдио и да му се први пут догодило у пракси да тужилац одустане од договора. Нагласио је и да се Михаиловић, као полицајац, плашио да оде у притвор.
Током Митровићевог сведочења, као и претходног пута, постало је јасно да адвокат није са пуном пажњом приступио овом свом клијенту. Сам је данас признао да није детаљно прочитао кривичну пријаву „јер није било важно“ „Нисам ишао у детаље, ја сам био ту само да спроведем договор који је мом клијенту предочен пре него што сам ја дошао.“
Пошто је другооптужени Михаиловић два пута пред тужиоцем, подједнако као и Игор Новаковић, а затим и у присуству свог и других адвоката, изјавио да му је напад на новинара наручио Драгољуб Симоновић, тада председник Општине Гроцка и високи функционер СНС-а, судија је инсистирао да му Митровић појасни да ли је његов клијент и током другог саслушања поново признао исто „очекујући да договор са тужиоцем буде реализован“.
Тужилац Миловановић: Нисам им ја држао свећу
„Мој клијент се осећао превареним и изневереним. Он гледа на сваки начин да изађе из притвора и задржи посао“, рекао је Митровић, а затим по први пут рекао да је тужилац Михаиловићу објаснио да ће „због притиска медија“ ипак морати у притвор на неколико дана.
„Није окривљени доведен у заблуду од стране адвоката, него од стране тужиоца. Тужилац није требало ни да улази у договор ако је знао да до њега не може да дође због притиска медија“, рекао је Митровић.
Одбрана, међутим, нема никакве писмене доказе да је до споразума окривљеног и тужиоца требало да дође и да је тужилац наводно преварио окривљеног. Наиме, Предраг Миловановић, који је од почетка на овом случају и који је и аутор до сада не оспорене оптужнице, никада није ни негирао да је са Михаиловићем водио неформалне разговоре о могућем споразуму, односно да му је предочио да „признање кривице представља олакшавајућу околност“. Адвокат Митровић је о свему томе требало да обавести и упозори свог клијента.
Крунски доказ који показује да је Драгољуб Симоновић покретач и налогодавац злочина управо је сведочење Владимира Михаиловића у коме признаје и детаљно описује како се све одиграло.
Да подсетимо, Михаиловић је желео да помогне да његова супруга Јелена, запослена у Општини Гроцка, добије боље место, на коме је нико неће малтретирати, и знао је да му то може омогућити тадашњи председник општине Симоновић. Због тога је, како каже оптужница, прихватио захтев Симоновића, ангажовао Игора Новаковића, а овај Александра Маринковића, који је и бацио „Молотовљев коктел“ на кућу новинара у ноћи 12. децембра 2018. године.
За Симоновића и његове адвокате је од виталног значаја да се из поступка изузму два сведочења Михаиловића. Иначе, Михаиловић је, годину дана након трагедије, на суду негирао да је Симоновић тражио да се запали кућа новинара и од тада тврди да је сам дошао на ту идеју, да би се Симоновићу умилио.
Зато су адвокати Симоновића, Ивица Вуковић и Виктор Гостиљац, данас покушали да поентирају на сведоку Митровићу и закључили:
„Од почетка сам љут и под утиском како се овде прибављају докази. Оптужени само могу бити осуђени на законит начин. Записници о признању кривице Михаиловића су незаконити. Признање је прибављено под претњом силом и обманом (…) Окривљени у својој свести има понуду тужиоца и он ју је прихватио. То је обмана. Претња, сила и обмана су саставни део овог записника. Суд мора да стави до знања да не може тако да се ради“, рекао је Гостиљац и затражио да се записници изузму из доказа.
Ивица Вуковић је рекао: „Не кажем да је тужилац свесно обмануо Михаиловића. Тужиоцу је могућност нагодбе касније ускраћена. Ради се о томе да је окривљени дао исказ под обманом.“
„Стално покушавамо да изједначимо неформалне разговоре са обманом. Постојали су неформални разговори, али не онако како то представља одбрана. Ја сам свој посао обављао у оквиру закона. Како је обмана могућа уз присуство стручне помоћи адвоката? То је немогуће. Како ја као тужилац, након поверљивог разговора са адвокатом, могу да обманем окривљеног? Нисам ја њима држао свећу“, рекао је данас тужилац Миловановић.
Одбила полиграф по савету адвоката
Супруга другоокривљеног Михаиловића, Јелена, данас је описала како је одведена у полицијску станицу у Улици 29. новембра и сведочила да су њеног супруга њоме уцењивали да би признао „дело које није починио“. Она је уз много уздаха описала колико се плашила када су полицајци, без икаквог објашњења, дошли по њу у општину и привели је. Тврди да су јој претили да ће је затворити и да ће јој узети децу. Каже и да је касније одбила да сведочи на полиграфу, по савету адвоката Митровића.
„Жена и мушкарац у цивилу су ми се представили као полицајци, запретили ми да никоме не кажем где идем, него да само кренем са њима и да ништа не питам, све ће ми бити јасно кад стигнемо. Муж ми се није јављао на телефон. Помислила сам да се њему нешто десило. Касније сам сазнала да је ухапшен. Узели су ми телефон и сликали су ме. Ништа ми није било јасно. Била сам уплашена и у стању шока“, испричала је Јелена, између осталог, како се догодило њено привођење у полицију. По ранијем исказу Михаиловића, Јеленино привођење су искористили да га уцењују приликом испитивања и да га уплаше децом која ће „бити предата служби за социјални рад“.
Занимљив је био детаљ њеног сведочења кад ју је судија Пантелић питао „кад је рекла Симоновићу да је њен супруг ухапшен“. Иако је Симоновић на суђењу рекао да је Јелена сва узбуђена дошла у канцеларију и рекла да јој је муж ухапшен, сама Јелена је данас судији одговорила: „Никад нисам Симоновићу рекла да је Влада ухапшен“.
Да ли су судији Луки Пантелићу данашњи докази одбране уверљиви и прихватљиви, вероватно ћемо сазнати већ на следећем рочишту, заказаном за 16. новембар. Тада је најављен само један сведок, судски вештак који треба да се изјасни да ли је трећеоптужени Игор Новаковић био неурачунљив, како тврди, или је пак из користољубља, сасвим свесно учествовао у подстрекачком криминалном ланцу који је замало убио новинара и његову супругу Јелу Дељанин. Психичко вештачење Новаковића заказано је за данас поподне.
