На сплавовима, журкама, у кафићима и близини школа тинејџери масовно продају дрогу другим малолетницима!
На ово упозоравају саговорници Курира и истичу да криминалци врбују малолетнике јер они не подлежу кривичној одговорности, односно казне су сувише благе у виду васпитних мера. Смрт Јована Пауновића из Београда, који се предозирао екстазијем уочи свог 18. рођендана на сплаву, и смрт девојчице М. М. (16) из Крагујевца, за коју се верује да је такође жртва наркотика, поново су покренуле ову страшну тему.
– Дилери ангажују малолетнике за растурање наркотика, а то се обично ради по дискотекама, кафићима, сплавовима. То је масовна појава баш због тога што они не подлежу оној кривичној одговорности којој подлежу пунолетни – објашњава за Курир адвокат Небојша Милосављевић.
Он додаје да деца до 14 година нису кривично одговорна, а да се малолетницима од 14 до 16 година изричу углавном васпитне мере.
– Малолетницима од 16 до 18 година може бити изречена казна малолетничког затвора због продаје дроге. Међутим, у пракси се за ово дело најчешће изричу васпитне мере баш због њихових година. Сматрам да је то грешка, дрога је велика опасност за друштво – истиче Милосављевић.
Криминолог Златко Николић наводи да дилери најчешће врбују рањиву децу која имају неки проблем.
– Диловање по клубовима је масовна појава и то је забрињавајуће. У последње време много је дроге на улици, цена је веома ниска и зато је лако доступна деци. Њих штити закон, све остало долази после 16 година. Старијим малолетницима од 16 до 18 година изричу се васпитно-поправне мере, може их задесити и казна малолетничког затвора, али тешко да ће их затворити јер са собом имају мале количине дроге. Одавно сам критиковао те врсте васпитних мера које нису функционалне, а још мање су ефикасне. Сматрам да је грешка што се и старијим и млађим малолетницима изричу само васпитне мере – наглашава Николић.
Бивши оперативац Државне безбедности Божа Спасић каже да се старији малолетници упућују у казнено-поправне домове уколико понове кривично дело, а казна је од шест месеци до пет година затвора.
– Поступак је веома прост, дилер приђе детету, купи му неки поклончић како би га придобио. Друга фаза је да од детета тражи да му буде курир и потрчко. Потом добије неки новац за одрађен посао, онда то полако прелази у диловање. Наравно, те суме новца коју деца добијају су минималне, али постају зависни од те лаке зараде – објашњава Спасић и додаје да у скоро свим школама има младих дилера, а да у Београду има око стотине дечака који се тиме баве.
Главна стецишта
Дилује се у свим школама
Наш извор из полиције открива да се деца млађа од 14 година све чешће хапсе у близини школа због диловања. Према његовим речима, полиција позове децу тих родитеља на разговор.
– Родитељи не прихватају чињеницу да им дете ради нешто лоше, не схватају да су им деца у великом проблему – каже наш извор.
Да су школска дворишта главна стецишта за размену дроге, потврдио је и Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа:
– Диловање дроге почиње већ у основној школи, од шестог, седмог разреда. У средњим школама то толико узима маха, продаје се све сем кокаина и хероина. Нема средње школе у чијем се дворишту бар једном нису размењивали наркотици. Потребно је да полиција појача контроле, да се пооштре казне и да се ради на едукацији.
Казне за малолетнике
– деца до 14 година нису кривично одговорна
– млађим малолетницима (од 14 до 16 година) могу се изрећи само васпитне мере
– старијим малолетницима (од 16 до 18 година) могу се изрећи васпитне мере, а изузетно може се изрећи казна малолетничког затвора
– казне малолетничког затвора најчешће се изричу ако малолетник понови дело
Како да приметите да вам дете дилује
– необјашњив прилив новца, гардеробе, скупих телефона
– необјашњиви и нагли изласци, посебно током ноћи
– негативне промене у понашању
– тајанственост
– повећана комуникација са непознатим особама
Како дилери врбују децу
– прво их поткупе неким поклоном
– дете прво постане потрчко, односно курир
– касније постаје дилер по кафићима и у школи
Која су деца на мети
– она која имају утицаја у друштву
– сиромашнија деца