Случај полицијског генерала Слободана Малешића открива како тужилаштва у Србији прикупљају доказе и информације користећи малвере који раде попут озлоглашених Предатора и Пегазуса, а које осумњиченима у телефоне инсталирају припадници Безбедносно информативне агенције.
Помоћник директора полиције и в.д. начелника полицијске управе у Новом Саду Слободан Малешић имао је обичај да свако јутро иде у теретану, слуша песме Александре Пријовић и Леxингтон бенда.
Док је поруке размењивао са министром полиције, владајућим политичарима и припадницима БИА, али и са контроверзним бизнисменима блиским властима, истовремено је одлазио на родитељске састанке и био у телефонској комуникацији са разредним старешинама и тренерима своје деце, те уговарао бројна виђења са породичним пријатељима. Свакодневно је био на услузи и држави и владајућој СНС партији. Све те поруке, са људима који ни нису предмет истраге, нити осумњичени, одлазиле су на сервер за тајни надзор, наводи БИРН.
Судски списи предмета против Малешића и још пет особа, оптужених за организовани криминал, односно удруживање ради вршења кривичних дела, злоупотребу службеног положаја и трговину утицајем, обилују подацима из његовог приватног живота и информацијама о томе шта воли да једе, које филмове да гледа и какве оцене имају деца у школи.
Документација из предмета против полицијског генерала открива да је на његов телефон инсталиран софтвер за надзор који је фотографисао екран више пута у току дана, понекад и до 20 пута у минути, наводи БИРН.
Ове софтвере у телефоне осумњичених инсталирају припадници Безбедносно информативне агенције (БИА), а судови и тужилаштва не знају о којим тачно софтверима је реч, наводи се у тексту.
У Србији су већ набављани софвери за надзор. БИРН је 2022. открио да су српске власти биле заинтересоване за израелске софтвере за шпијунажу, као и да постоје докази да су два набављена и у употреби.
Стручњаци за безбедности из канадског Цитизен Лаба објавили су да је Србија једна од корисница спајвера Предатор, што је касније потврдио и Гугл.
Крајем прошле године, Амнестy Интернатионал, АццессНоw, ЦитизенЛаб и СХАРЕ Фондација објавили су да је двоје представника цивилног друштва у Србији било мета софтвера за дигиталну шпијунажу, највероватније Пегазуса. Амнестy Интернатионал је додао да су пронашли трагове који указују да је Пегазус недавно коришћен за шпијунирање још неких чланова цивилног сектора у земљи.
Међународне организације за људска права годинама предлажу да се употреба софтвера за надзор забрани и упозоравају да се ова опрема, која би требало да служи за сузбијање криминала и тероризма уз судско одобрење, неконтролисано користи за тајни надзор политичких дисидената, активиста, критичара и новинара. Безбедносне агенције широм света, међутим, настављају да их користе.
Како је тужилаштво надзирало полицијског генерала Слободана Малешића?
Слободан Малешић био је помоћник директора полиције од септембра 2016. године, да би средином септембра 2020. године био именован за в.д. начелника Полицијске управе у Новом Саду. Решење је потписао тадашњи министар полиције Небојша Стефановић, на предлог тадашњег директора полиције Владимира Ребића.
Месец дана касније у МУП-у долази до великих промена и за министра полиције, уместо Стефановића, именован је Александар Вулин.
У децембру, полицијског генерала блиског СНС-у, Тужилаштво за организовани криминал ставља на мере тајног надзора и праћења, показује судска документација у коју је БИРН имао увид.
Прве наредбе за тајни надзор односиле су се на људе који се сада налазе на оптужници са Малешићем, а тражене су од судије са образложењем да постоји сумња на кривично дело трговине наркотицима.
После опсежне истраге, међутим, најтеже кривично дело за које се Малешић и још петорица оптужених терете је трговина утицајем.
Малешићу су прислушни уређаји прво инсталирани у аутомобилу, а затим у полицијским канцеларијама у Београду и Новом Саду. Наредба о тајном надзору из децембра 2020. продужавана је у марту, јуну и септембру 2021, када је донета мера прислушкивања.
У новембру 2021. године, показује документација у коју су новинари БИРН-а имали увид, судија за претходни поступак донео је наредбу о проширењу истраге – подаци о Малешићу скупљаће се и употребном софвера који ће на његов телефон инсталирати БИА.
„Посебне доказне радње ће извршавати МУП РС, Сектор унутрашње контроле, а инсталацију софтверског пакета инсталираће овлашћена службена лица БИА […] на два телефонска апарата […] како би се одговарајућим софтверским пакетом омогућио надзор и снимање интернет комуникације као и преглед електронски, магнетно и оптички ускладиштених података“, наводи се у наредби о проширењу истраге, која је законски била на снази до 21. децембра 2021.
Интернет комуникације бележене и пре наредбе суда
На основу образложења из ранијих наредби за прислушкивање, јасно је да су истражни органи и пре него што су у Малешићеве телефоне инсталирани софтвери, имали информације о његовој интернет комуникацији.
Међутим, не постоји објашњење како су имали увид у ове преписке без одобрења суда и да ли су податке о овим комуникацијама добили пратећи интернет комуникацију Малешића или пратећи интернет комуникацију особа које се спомињу у захтеву за наставак тајног надзора, наводи БИРН.
У захтеву за наставак мера тајног надзора и снимања из јуна 2021. године наводи се да Слободан Малешић, осумњичен да је вођа организоване криминалне групе, има честе контакте путем интернета са осталим осумњиченима.
У истој наредби се наводи да је Малешић путем интернета комуницирао са контроверзним бизнисменом са Косова Звонком Веселиновићем и да је издавао упутства да се Веселиновићев возач, после саобраћајне несреће, пред истражним органима не представља као припадник Жандармерије.
У делу у ком се образлаже захтев за продужењем мера, набројани су и Малешићеви разговори са бившим министром полиције, а у том тренутку министром одбране Небојшом Стефановићем. У наредби се чак наводи да је Малешић Стефановићу пожелео да му следеће године честита Тројице – дан МУП-а.
Међу спорним контактима, наводи се и Малешићева комуникација са руководиоцем БИА за Нови Сад Николом Васиљевићем, затим тадашњим градоначелником, а актуелним министром одбране Милошем Вучевићем и кумом председника Србије Николом Петровићем.
У документацији се наводи да је Малешић са Николом Петровићем разговарао поводом саобраћајане несреће коју је имала Петровићева супруга.
Међутим, за наводе из ове наредбе Тужилаштво за организовани криминал, иако су могли бити повод за покретање истраге, касније уопште не терети Малешића.
Иако се дуго причало да ће Малешић постати нови директор полиције, пошто Владимиру Ребићу истекне мандат у децембру 2021, у периоду када је донета наредба о инсталацији софтвера, о томе се интензивно спекулисало, показују транскрипта прислушкиваних разговора.
Последњих месец дана праћења Малешићеве комуникације, од новембра до средине децембра 2021, обилује са највише података зато што му је у том периоду БИА по налогу суда инсталирала софтвер на приватном и службеном телефону.
Уз помоћ ових софтвера праћена је његова комплетна комуникација путем интернет апликација, попут Вибера, WхатсАппа, Сигнала, па и више од тог.
Како и шта могу да прикупе софтвери које инсталира БИА?
Софтвер је сликао екран телефона некада и по 20 пута у току једног минута. Забележено је чак и писање порука које никада нису послате – систем је фотографисао и поруке у настајању, које је пре слања Малешић избрисао.
Телекомуникацијски стручњаци који су анализирали судску документацију за БИРН наводе да су фотографије екрана, путем интернета, вероватно истовремено слате у прислушни центар.
Такво слање фотографија мање оптерећује интернет саобраћај, те корисник телефона не примећује да се то дешава. Према речима стручњака, веома је тешко утврдити постојање тих софтвера јер се на телефону не види ништа необично.
О ком је софтверу реч и по којим принципима све ради може се открити само напредном форензиком и то ако се анализира телефон док је софтвер још у њему.
Извор БИРН-а у Тужилаштву за организовани криминал каже да ни тужиоци, ни судија који одобрава мере тајног надзора и праћења, не знају о којим софтверима је реч, нити како се инсталирају и да то зна само БИА која поседује те софтвере и која је и задужена за њихово инсталирање.
Вештаци које су унајмили Малешићеви адвокати сматрају да постоје индиције да су коришћени софтверски пакети Предатор компаније Интеллеxа или неки од софтвера налик Пегазусу.
Инсталирање малвера попут Пегазуса и Предатора је веома брзо, захтева тек неколико минута, ако се физички уноси у телефон, док је за онлине инсталацију потребно само да корисник кликне на линк који му је послат у виду неке лажне вести или рекламе. Само Предатор и Пегазус, како је тренутно познато јавности, имају могућност да се онлине инсталирају. Деинсталирање софтвера је такође могуће на даљину и веома кратко траје, а власник телефона не примећује ништа необично.
Употреба софтвера за надзор није законски регулисана у Србији, а како раде Пегзус и Предатор читајте на сајту БИРН-а.
Slobodan Malešić Foto: Nenad Mihajlović/Nova.rs
