Стручњаку за вештачење гласа довољна је само реч коју изговори отмичар да открије ко се крије иза тог гласа и да тако усмери полицијску истрагу.
– Била је отмица на југу Србије и снимљен је глас киднапера. Индикативно је било то што ни у једном тренутку није говорио речи у којима има слово „р“, већ је користио синониме. На основу тога сам закључила да не зна правилно да изговори „р“ и да има говорну ману, па је полиција идентификовала човека који је одговарао том профилу. И испоставило се да је отео дете тражећи новац од родитеља – каже за „Блиц“ Миа Шешум, дипломирани дефектолог сурдоаудиолог у Националном-криминалистичком центру МУП Србије.
Шешум је једини вештак за глас у МУП-у, а обуке је прошла у Шпанији и Русији, чији стручњаци су најбољи на свету у тој области.
У аудио-форензици, спорни узорак упоређује се са гласом осумњиченог помоћу низа метода: фонетских, лингвистичких, дефектолошких, инструменталних…
Шешумова не анализира само глас, већ и говор. Она не проучава само карактеристике гласа као што су: дубина, храпавост, мелодичност, већ и карактеристике говора у синтаксичком, семантичком, лексичком, морфолошком смислу.
– За анализу је потребан спорни снимак, али и неспорни узорак говора, на чије узимање осумњичени мора да пристане. Глас осумњиченог узима се кроз три фазе. Особа чита универзални текст, понавља реченице за испитивачем, а последња фаза је слободан разговор са испитивачем. Одређује се дијалектолошка припадност, тачније одакле потиче говорник, темпо говора, артикулација, говорне мане и узречице као што су „овај“, „знаш“, „брате“ – објашњава Миа Шешум.
Наша саговорница наглашава да човек у тренутку говора може да контролише само две карактеристике гласа и говора.
– Може да контролише, на пример, нагласак и дубину гласа, али већ трећу карактеристику, а има их много, не може. Те карактеристике могу бити: брзина говора, начин на који попуњава говорне паузе, начин артикулације – неко се претвара да има поремећај говора, а заправо га нема – каже Шешум.
Наша саговорница наглаша да се њихова вештачења не обарају на суду.
– Човек је ухапшен и осумњичен да је вођа криминалне групе. Снимљени глас је био једини доказ против њега. Вештачење је показало да глас са снимка није његов иако је на прво слушање доста подсећао. Он је пуштен да се брани са слободе, а након тога и ослобођен – наглашава наша саговорница.
Помоћ Шпаније
Лабораторија за аудио-форензику је формирана 2007. године захваљујући помоћи Шпаније, где је вршена обука првих запослених. Претходно су у случајевима када је била потребна експертиза у области аудио-форензике, полицији помагали професори са Дефектолошког факултета.
Ана Ж. Аџић Блиц
