Биљану Блажић, мајка Уроша Блажића, ком се пред већем Вишег суда из Смедерева суди због масовног убиства у селима Дубона и Мало Орашје, није се појавила на претходном рочишту, а суд је затражио да чланови Блажићеве породице дођу на следеће или ће бити кажњени. Биљана Блажић дала је свој у исказ у тужилаштву током истраге у ком је, поред осталог, говорила и о томе ко је долазио у њихову кућу јутро након масакра, а портал Нова.рс ексклузивно открива шта је испричала.
Иако је изостала са овог рочишта, Биљана Блажић је свој исказ дала у тужилаштву 21. јуна 2023. године приликом чега је казала да, без обзира што је ослобођена од дужности сведочења, будући да је мајка првоокривљеног, она ипак жели да сведочи. Своје излагање започела је о томе где породица живи како се Урош Блажић преселио у кућу у Шепшину, у којој је пронађено оружје.
„Живим у Дубони, са сином и његовом супругом и дететом и са сверком. Мој син Урош прешао је да живи самостално у кућу у Шепшину пре две године. Ту кућу у Шепшину купили смо ми, тачније мој супруг, свекар и ја, од новца који смо зарадили бавећи се пољопривредом, тачније воћарством којим смо се бавили поред редовног посла јер ја радим као медицински радник на Војномедицинској акадамији, а мој супруг Радиша је официр у Министарству одбране. Иначе, пољопривредом се бави моја породица, новац који зарадимо од пољопривреде је наш заједнички, али тим новцем располаже мој свекар као најстарији у породици у договору са осталим члановима“, започела је свој исказ Биљана Блажић.
Објаснила је да њена породица има отприлике 18, 20 хектара земље, углавном под разним воћем.
„Годишње приходе од пољопривреде не могу да определим јер се тај новац улагао, а пристизао је сукцесивно. Што се тиче мог сина Уроша, нисмо имали неке проблеме са њим, у школи је био одличан ђак до 5. разреда, а после је био врло добар, уписао је Саобраћајну школу у Београду на Врачару и у средњој школи је био врло добар и одличан. Пре две године је хтео да упише Војну академију и на свим тестовима је имао одличне резултате али га нису примили зато што је возио мотор без дозволе и бежао је од полиције када би га заустављала. Иначе, моја породица је живела у Београду до пре пар година, тачније док није завршио школу. Живели смо као подстанари једно време, а раније смо живели у стану бабе мог супруга, који је био војно власништво, али смо ми избачени из овог стана. Када смо избачени из овог стана, Урош је кренуо у прву годину средње школе“, испричала је Биљана Блажић.
У Дубону су се преселили када је Урош завршио средњу школу, зато што им је, како је појаснила, био скуп закуп стана.
„Од тада смо супруг и ја сваког дана путовали из Младеновца у Београд. Тада смо изнајмили стан у Младеновцу. У овом стану смо били све до критичног догађаја 4. маја 2023. године, када нас је станодавац из овог стана одјавио. Као што сам већ рекла Урош је прешао у кућу у Шепшину пре две године, ову кућу, тачније приземље, је њему моја породица комплет опремила, како би имао све нормалне услове за живот. Режијске трошкове смо плаћали Радиша и ја, давали смо му новац да има за храну и трошак, а он се бавио пољопривредом тако да је тај новац и зарадио“, навела је у свом исказу Биљана Блажић.
Казала је како Урош никада није исказивао неко незадовољство, када би му било нешто потребно, он би им то и рекао и Радиша и она би му то купили.
„Мотор смо му такође ми купили, Урош није положио за вожњу али је рекао да га неће возити док не добије дозволу. Иначе, мој син Урош је радио у Немачкој три месеца и тамо је зарадио новац, чини ми се да ми је рекао да је уплатио часове вожње за мотор“, казала је Биљана.
Дан масакра
Биљана Блажић је потом осврнула на 4. мај 2023, када је Урош Блажић починио стравичан масакр.
„Урош је био код цео дан јер смо спремали Ђурђевдан, отишао је у Горњу Дубону да купе прасе и јагње и довезли су се кући. Тог дана смо сви ручали, као што сам рекла све је било нормално. Мој син никада није пио алкохол, никада није користио дрогу. Било ми је познато да користи суплементе, јер сам једном приликом пронашла тестостерон и пронашла сам ињекције са шприцем са инсулинско иглом. Питала сам Уроша и он ми је објаснио да су то суплементи да би добио мишићну масу. Након ручка, Урош је остао да седи још 30 минута, након чега је отишао кући, рекавши да ће да иде да одмара и да ће да дође сутра, да печемо прасе“, казала је мајка Уроша Блажића.
Биљана је тврдила да тог дана никакве свађе није било, као и иначе у њиховој породици.
„Ја сам наставила да спремам потрепштине за славу. Тог дана се више нисам чула са Урошем“, казала је Биљана.
Потом се осврнула на то како су добили информацију о ономе што је учинио њен син.
„У мојој кући спавам у приземном делу куће са супругом, на спрату су спаваће собе који користи мој други син са супругом и дететом, једну користи мој свекар. Негде око 23.00 сата, мог супруга је неко позвао на телефон и рекао: „Твој Урош је убио двојицу“. Мој супруг је одмах почео да запомаже, а ја сам мислила да је нека грешка. Чим је ово јавио неко мом супругу, он је са другим сином отишао до школе у Дубони. Након овога сам се чула са супругом и он ми је потврдио да је наш син пуцао на нека лица и да има мртвих, након чега је почела агонија“, описала је Биљана Блажић.
Након масакра, на мети мајке Уроша Блажића нашле су се породице оштећених, против којих је поднела на десетине пријава. „Та жена тврди да јој секу стабла шљива, како су јој отровали кућне љубимце, да су јој урадили нешто са бунаром воде. Најчешће су јој на мети двојица младића Д. М. и С. М, који је неколико пута био у полицији и давао изјаве. Нема никаквих доказа и основа да се покреће кривична пријава“, објаснио је адвокат Стефан Стефановић. С. М. је због овога два пута био на полиграфу.
Након овога, након врло кратког времена, дошла је полиција, питали су нас где је Урош. Те исте вечери, извршен је претрес у кући као и кући у Шепшину, где је живео Урош.
„Познато ми је да је приликом претреса пронађено оружје, муниција, али ја за то оружје нисам претходно знала. Не знам детаље у вези тога где је нађено оружје нити које оружје је у питању, али ми је познато да је мој супруг имао у легалном поседу ваздушну пушку коју је још наследио од свог деде. Мој супруг је имао и ловачку пушку, карабин, јер је био ловац. Такође ми је било познато да је мој супруг имао неки пиштољ, али о томе нисмо разговарали“, навела је Биљана.
Подсећања ради, у свом исказу са претходног рочишта, Радиша Блажић је тврдио како се никада није бавио ловом. На питање због чега је узимао пушке, рекао је да не зна шта да одговори, да су га другари наговарали да би некада ишао у лов. На крају у лов никада није отишао, а пушке су стајале под кључем. Детаље одбране Радиша Блажића можете причитати у посебном тексту.
„Моји синови су имали пиштоље, са дозволом, то су били пиштољи који нису имали моћ опаљивања, тако су ми бар синови објаснили. Ништа ми није познато овом другом оружју пронађеном код нас у кући, као и код Уроша у кући. Што се тиче оног које је пронађено код мог брата, о томе немам никаквих сазнања, нити га је оружје интересовало“, рекла је Биљана Блажић.
Подсећања ради, адвокати оштећених породица Блажићевих жртава затражили су да се од Војске Србије затражи информација о томе да ли је против Радише Блажића био покренут поступак због нестанка или крађе експлозивних направа у касарни у којој је службовао и магацину за који је био надлежан. Сем тога, анализама је откривено да је пушка којом је извршен масакр припадала Војсци Србије и да је у питању аутоматска пушка М70, која је рађена по угледу на руски „калашњиков“. Због тога су пуномоћници породица затражили да се преко серијског броја, који је првобитно уништен, утврди где је последњи пут забележено ово оружје у војним евиденцијама у Србији.
Поред тога, бројне породице убијених испричале су да је цело село знало да у кући Блажића има оружје, да су се сами тиме хвалили, те да су пуцали на готово сваком породичном весељу. Биљана Блажић је пак у тужилаштву тврдила да Радиша никада није давао Урошу оружје да пуца.
„Бар ја то никад нисам видела ни чула. На свадби није пуцао из оружја, он је тада имао девет година“, казала је она.
Биљана Блажић је потом објаснила да породица тренутно нема ниједан трактор, јер су три продали како би сину платили адвоката. „Што се тиче радних машина, нешто је продато уз тракторе, а нешто је још увек код куће. Све што је у кући, при томе мислим на покретну и непокретну имовину, је власништво мог свекра. Не знам које све радне машине имам у кући, ја се не разумем у радне машине, знам шта је трактор“, причала је Биљана.
Ретко одлазили код сина у Шепшин
Како је појаснила, код свог сина у Шепшину, супруг и она су ишли ретко јер им је Урош рекао да им се пре доласка најаве.
„Мени то није било сумњиво, мислила сам да му долазе девојке и да је због тога то рекао. Од када се мој син преселио у кућу у Шепшину, ишла сам док смо кућу сређивали, али након усељења, нисам имала потребу да идем у подрум те куће, познато ми је да је доле имао неки стари замрзивач, као и неке старе ствари. Није ми познато да су у подруму били џакови са песком“, навела је она.
Подсећања ради, Урош Блажић је пуцање увежбавао, према наводим из оптужнице, између осталог тако што је у подруму куће у Шепшину пуцао у вреће испуњене песком.
„Мој супруг није донео са ратишта никакво оружје“
Биљана Блажић је потом објаснила и да њен супруг Радиша јесте учествовао у рату у Хрватској, на Косову није био, није био на ратишту деведесетих година, није био ни у Босни на ратишту.
„Доследно тврдим да мој супруг са ратишта није донео кући никакво оружје. У време када је био на ратишту, то је било 1992. године, ми смо тада живели у Крагујевцу и тада ништа није донео кући“, навела је Биљана. Испричала је и да јој није познато да је било какво оружје било закопано.
„Мој син је био у Немачкој на привременом раду, отишао је 22. јануара и тамо је био непуна три месеца, радио је помоћне грађевинске дозволе. Свако вече око 21.30 смо се чули телефоном, зато што пре тога није могао да се јавља на телефон због посла“, испричала је Биљана Блажић.
Потом је објаснила да јој се син никада није жалио да у селу оговарају његову породицу.
„Познато ми је да је једном приликом ударио полицајца када га је зауставио, том приликом је Урош возио мотор, полиција је направила барикаду, а Урош је хтео да побегне од њих и том приликом је закачио једног од полицајаца. За овај догађај је против Уроша вођен поступак, тада је био малолетан. За овај догађај сам преко адвоката надокнадила штету полицајцу у износу од 1.000 евра. Познато ми је да је Урош имао девојку из Смедерева, та веза је трајала од августа до децембра 2022. Што се тиче Урошевог друштва, имао је друштво, а ја нисам улазила у детаље са ким се дружи“, казала је Биљана.
Јутро након масакра
Говорећи о јутру након масакра, 5. мају 2023. године, Биљана је рекла да су у њену кућу дошла војна лица.
„Много возила је долазило до нашег дворишта, ја тада нисам знала како се зовем, да ли су долазили камиони до дворишта или су били пикапови… А да ли су били војни камиони, на то питање не знам шта да вам кажем. Ништа нисам видела да је из куће изнето“, завршила је свој исказ Биљана Блажић.
Подсетимо, Урошу Блажићу се суди да је у селима Дубона и Мало Орашје 4. маја убио девет особа, а њих 12 ранио.
Foto: Amir Hamzagić/Nova.rs, Vesna Lalić/Nova.rs, MUP Srbije, vs.rs
Јована Алексић НОва
