Мештани приградског насеља Лештани, још увек се опорављају од стравичне екплозије у фабрици оружја Едепро, која се догодила 23. новембра, када су погинула тројица младих радника. Трагови катастрофе И даље су видљиви како на месту на ком је била фабрика, тако и на околним кућама, од којих чак 70 захтева одређени вид санације.
Иако је прошло десет дана, нико од званичника још увек није иступио у јавности и говорио о узроцима експлозије и евентуалним сазнањима из истраге. Екипа Нове, обишла је место несреће и уверила се да га полиција и даље обезбеђује, као и да се неколико полицајаца, вероватно истражитеља, шета по ободима кратера који је остао након експлозије.
Због опасности од нових експлозија, које би могле да проузрокују убојита средства расута по имању. Према неким проценама, у ваздух је отишло око 1,5 тона експлозива у око 500 противградних ракета. Било је неколико ескплозија, а мноштво их је одлетело из складишта и завршавало у околним брдима и шумама, али и у насељу.
Како су локални мештани испричали репортеру Нове, припадници Контрадиверзионе екипе Војске Србије свакодневно долазе И трагају са остацима ракета и чисте цео терен. Осим круга фабрике и насеља, онии ће морати да претраже и околне шуме да би и оданде уклонли опасност јер су бројне ракете управо тамо одлетеле”, испричао је један мештанин.
Шта је узрок експлозије још увек се само нагађа међу мештанима, а једна од најодрживијих теорија јесте да је детонација уследила након пада ракете с виљушкара.
“Људи причају свашта, али полиција ћути. Ствара се утисак да су сви већ заборавили на “Едепро”, па ни зато нико од званичника ни не покушава да открије било шта што је досад током истраге утврђно. Три породице су завијене у црно, верујем да ће они када се буду прибрали од трагедије, тражити одговоре. Радницима су уста запушена, а већ се прича да планирају да преселе остатке фабрике у подавалско насеље Зуце”, испричао нам је један мештанин који је хтео да остане анониман.
Уколико је то тачно, ова опасна фабрика опет не би била на изоилованој локацији, већ напротив, у насељеном месту.
Мештани истраумирани
Власници околних кућа раде даноноћно на санацији својих кровова, зидова, прозора…Како кажу штете ће се још некако ослободити, али страха и несигурности коју непрекидно осећају неће сигурно дужи временски период.
Дом породице Срећковић један је од најоштећенијих у насељу, а само пуком срећом нико од њих није настрадао, иако је кућу погодило неколико ракета.
„Једна ракета је пробила кров и поразбијала црепове, а потом прошла кроз плочу од армираног бетона, па кроз зид са стране. Цреп су нам ставили, али је на плочи још рупа па смо морали да ставимо стиропор који смо подупрли неком мотком. Не зна како ћемо то све поправити а долазе хладнији дани. Што је још горе, кућа је реновирана, а мајсторе смо испратили у марту ове године“, каже Зорица Срећковић.
Каже да ју је детонација подсетила на бомбардовање из 1999. године. Штета на кући је била толика да је изнето шест пуних џакова шута.
„Уплашила сам се, наравно. Ваздушни удар је био тако јак да сам чула крцкање куће, а врата и прозори су попуцали и отворили су се. Наш пас Љуба, који никада не улази у кућу, био је, јадан, избезумљен. Утрчао је у кућу, страшно се уплашио пуцњаве и ескплозије. Заједно смо лежали у соби соби, плашила сам се да ће му срце препући“, прича Зорица Срећковић.
Дом породице Митровић није толико страдао, али су сви претрпели стравичну трауму.
„Попуцала су нам стакла на кући, али тај дан никада нећу заборавити. Била сам у кући када се зачула детонација. Мој млађи брат је у том тренутку био у каменолому преко пута „Едепроа“. Нисам знала шта је са њим. Потрчала сам, не размишјајући. Када ми се јавио на мобилни, била сам најсрећнија на свету“, рекла је Јована Митровић.
Погинули радници пронађени у спаљеним колима
Како мештани Лештана причају,. Двојица страдалих радника покушали су да побегну током хаварије аутомобилом који је био паркиран на улазу.“Нису имали среће јер их је у бекству спречила наредна експлозија. Двојица су пронађена у истим колима, док је трећи преминуо у болницу дан након експлозије.
Милош Ж. Лазић Нова