Као да је слутио да ће Апелациони суд укинути пресуду бившем председнику општине Гроцка који је био осуђен због подстрекавања.
Ако је тачно оно што је доспело у јавност – да су начињени битни процесни пропусти, онда се са правом поставља питање ко је одговоран и како је могуће да се тако нешто уопште догодило.
Жалба браниоца оптужених је усвојена јер постоји разлика између изреке јавно објављене пресуде 23. фебруара 2021. године и изреке писменог отправка пресуде који је сачињен и достављен учесницима кривичног поступка.
Апелациони суд је своју одлуку базирао на чињеници да је у жалби указано да је суд, мењајући последицу из основног облика кривичног дела, начинио битну повреду поступка. У образложењу одлуке стоји да у пресуди нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања, што чини битну повреду одредаба кривичног поступка.
Апелациони суд је нашао да су жалбе основано указале да је првостепени суд изменио диспозитив пресуде у односу на оптужни акт, не дајући разлоге за то. Притом је образложио само чињеницу да је из изреке изоставио занимање оштећеног (да је новинар), наводом да занимање оштећеног није обележје кривичног дела.
У жалбама је указано да је суд у доказном поступку прочитао и исказ привилегованог сведока који на главни претрес није био позван, а што је супротно одредби закона којом је прописано да се записници о ранијем испитивању лица која су ослобођена дужности сведочења не смеју извести, ако та лица нису уопште позвана на главни претрес. Овај пропуст је, такође, допринео да Апелациони суд укине пресуду.
Ако је све ово истина, то је скандал достојан нечије оставке. Сматрам да ово што се десило уноси додатну забринутост пред референдум о промени Устава који у фокусу има промене у правосуђу јер показује да нужне реформе не спречавају да неко злоупотреби овлашћења и, незнањем или са намером, допринесе оваквом скандалу који вређа здрав разум и наноси непоправљиву штету невином човеку који има 70 година.
Од самог почетка, ово суђење које траје већ преко три године, обилује опструкцијама од стране адвоката одбране. Милан и његова супруга Јела, поред трауматичног догађаја, преживљавања паљења куће, које је оставило трајне здравствене последице, изнова су виктимизирани у самој судници. Свакодневна борба да врате живот у нормалу, обнављајући кућу, добила је солидарну акцију колега, али то није било довољно да се кућа доведе у првобитно стање. Више од годину дана требало је да се издејствује прикључивање куће на канализацију, коју је локално комунално предузеће укинуло Милану, због његовог писања за Жиг инфо. Ова редакција је тек ових дана добила могућност прикључивања на енергентски систем јер им је ЕПС ускратио струју пре више од пет година. У разговору са председницом владе, Милан је добио обећања да ће се урадити много више кроз помоћ за обнову куће. На Радној групи за заштиту и безбедност новинара, предлагао сам да се хитно реагује и оснује фонд који би у оваквим ситуацијама био коришћен ургентно, како би се помогла обнова уништене имовине, а у који би била враћана средства која би била пресуђена као надокнада штете. И поред тога што је позитивно прихваћена, ова идеја није реализована. И сада имамо враћање на почетак.
Пошто је судија Жугић отишао у пензију (веома је важно да, ако је могуће, добијемо његово објашњење и коментар за пропусте на које указује Апелационо веће), именована је нова председница већа за поновљено суђење. То значи да ће цео процес морати у потпуности да се води као да није било претходног суђења.
Недавно завшено суђење Новаковићу које је вођено посебно, верујем да ће такође бити разматрано на Апелацији након жалби. Ако се и оно врати на ново суђење, очекујем да ће се тражити да се ова два процеса обједине.
Ако је прво суђење трајало три године, уз постојеће проблеме, нпр. и штрајк адвоката за који није извесно када ће се завршити, и уз све нове опструкције којих се одбрана неће одрећи, реално је да ће проћи још најмање три године до нове пресуде. Па, опет жалбе, итд…
Све је могло да буде решено да је Апелационо веће, када је уочило неправилности, отворило расправу и размотривиши нејасноће и дајући прилику да се неправилности реше, донело пресуду која би ставила тачку на овај случај, коначно доневши правду за Милана Јовановића. Уместо тога, отворен је нови простор за правосудну агонију. И какав год резултат био на крају, он неће моћи да избрише учињену неправду.
Како и ко је погрешио, остаје да се утврди. Од тога нећемо имати много користи јер нас чека ново заморно суђење, нове увреде и опструкције којих смо се наслушали претходних година. Ово што се десило је збуњујуће, не само за Милана Јовановића и Јелу Дељанин, већ за много ширу заинтересовану јавност. То је узнемирујући аларм за нас који смо били непосредно инволвирани, али и за све грађане наше земље који због оваквих ствари са разлогом немају никакво поверење у правосуђе.
Слегање раменима и пребацивање одговорности не треба да нас задовољи. Потребно је да Радна група за безбедност и заштиту новинара хитно реагује и помогне Милану Јовановићу да санира штету која му је начињена. После одлуке Апелационог суда, нема никаквог смисла чекати наредних неколико година како би Јовановић у парници покушао да надокнади неспорну штету. Зато се хитно мора оформити новчани фонд из којег би се помогло невиним жртвама. До сада није било разумевања за ову моју идеју. Изгледа да је морало нешто овако страшно да се деси да би до сада скептични разумели да се мора наћи решење. Када га већ немамо и када смо немоћни када нам се догоде овакви правосудни скандали којима се продубљује агонија Милана Јовановића.
Пише: Веран Матић. Извор: Безбедни новинари/Јавнисервис.нет
