„Дошло ми је да пропаднем у земљу кад су почели да нас понижавају и исмевају све што смо стицали 40 година. Повраћало ми се у једном моменту. Четрдесет година смо стварали и улагали у ту кућу, а онда их слушам како говоре да нешто кошта 10 евра, 200 динара, 500 динара“, описује за Цензоловку Јела Дељанин, супруга новинара Милана Јовановића, како се осећала током суђења за паљење њихове куће.
Светски познат случај паљења куће новинара Милана Јовановића, „заслужан“ за пад Србије на многим ранг-листама слободе медија и степена слободе и демократије у свету, имао је све предуслове да се на суду ефикасно заврши правдом, али се претворио у поприште увреда и понижавање жртава.
Судница претворена у пијачну лицитацију
Током годину и по дана суђења, на већини одржаних рочишта најчешће су се чуле увреде и напади окривљених и њихових адвоката на рачун новинара, а током последња два – судница је претворена у пијачну лицитацију.
„Никад у животу, као на овом суђењу, нисам чуо више увреда на свој рачун, а онемогућено ми је да на те увреде одговорим. Надам се да ћу у завршној речи моћи да одговорим на понижавања и мене и моје породице. Видели сте да ја у судници не добијам шансу да формулишем и поставим питања. Судија не дозвољава да полемишем са њима“, каже дан после суђења за Цензоловку Милан Јовановић, новинар кога су покушали да убију јер је, без обзира на све дотадашње претње и малтретирања, истраживао корупцију у општини Гроцка.
Без икакве свести да се ради о процесу за напад на живот новинара који је разоткрио корупцију бившег функционера владајуће странке СНС, вештацима за процену штете и адвокатима окривљеног Драгољуба Симоновића било је током два дана омогућено да багателизују имовину и живот жртава.
Већ је пролетос било одржано једно рочиште на коме је судија Славко Жугић допустио да се жртве мрцваре бизарним питањима попут тога да ли је могуће да су имали више завеса него прозора на кући или где су им стајали Вилерови гоблени, на зиду или у ормару.
„Оваква поступања се у правној теорији називају секундарном виктимизацијом жртве, што значи да су Милан и Јела већ жртве паљевине, те да уместо да као жртве сада буду заштићени од система, државни апарат их поново развлачи по суду и даље понижава, јер морају да објашњавају зашто су имали више завеса него прозора, да ли је кауч могао да се користи или је био за бацање и да ли је Јела везла Вилерове гоблене и који су мотиви тих гоблена. Цео њихов живот је сада прострт пред очи јавности, потпуно је угрожено и право на приватност и сва права жртве која предвиђају европске конвенције о заштити жртава“, каже за Цензоловку адвокатица Ана Матић Алимпијевић.
ЈОВАНОВИЋ: ВУКОВИЋ ЛАЖЕ ДА САМ ПУЦАО
,,Видео сам да је адвокат Вуковић изјавио на ТВ Н1 да сам ја наводно пуцао на Маринковића и да је то на овом суду доказано. Па да ли приличи једном адвокату да тако јавно изговара лажи? И да сам ја добио од грађана и новинара 125.000 евра и да сам се обогатио зато што ми је кућа запаљена. Слушајте, та екипа за паљење куће је управо у судници. Нека запале кућу господину Вуковићу па да се и он обогати као што сам се ја обогатио. Шта друго да кажем“, коментарише за Цензоловку Милан Јовановић, ког је супруга једва, полуонесвешћеног, извукла из запаљене куће и који је одмах после тога одвезен у болницу.
Дељанин: Не знам како ћу да издржим даље суђење
Та „секундарна виктимизација“ у случају Јеле Дељанин изазива аритмију, додатно неспавање, мучнину, песимизам.
„Седим и слушам у судници њихове неистине и како процењују наше кућне ствари као да смо највећи бедници, а морам да ћутим. Понижавање и исмевање од кога сам добила аритмију. Они траже рачуне за те ствари, а како да им дамо рачуне кад је све изгорело. Не знам како ћу да издржим даље суђење, ни психички, ни физички. Зависи и од моје докторке“, описала је за Цензоловку Јела Дељанин која се још лечи од последица шока који је претрпела.
Захваљујући њој су обоје остали живи, пошто је она свог ошамућеног мужа успела да извуче из буктиње. Две године од паљења куће не успева да спава током ноћи, а кроз шта је прошла вероватно је најбоље описао ватрогасац Дејан Димић кад је, сведочећи на суду, рекао да је била у шоку и да нема речи којима би описао њено стање: „Стајала је сама и гледала како јој гори кућа, а мужа су јој одвезли у болницу.“
„Милан је оптимиста и верује да ће се суђење брзо завршити. И ја верујем у правду, али сам увек била песимиста и сад мислим да ће још дуго трајати. Видећемо. Најрадије не бих долазила на суђења, али морам да их чујем шта све лажу“, каже Јела Дељанин.
Уместо ефикасног извођења доказа који су, захваљујући полицији, прикупљени у брзој истрази након паљења куће 12. децембра 2018. године и сведочења која то поткрепљују, новинар Милан Јовановић је доведен у ситуацију да објашњава какво је покућство имао и где је куповао одећу.
„Малтене добијам инструкције од господина Вуковића да идем да купујем крадену робу, да идем на бувљак да купујем старе ствари за облачење. Шта мислите, да ли постоји негде да се купи канди веш-машина за 30 евра? То нормална особа не може да изговори. Видео је, каже, он у огласу да се продаје Бошова бор-машина за 2.000 динара. Могуће, ако је видео од лопова, не пада ми на памет да тако купујем ништа. Моја супруга и ја смо све куповали по продавницама. То све нема везе са оним што је главно“, каже Јовановић за Цензоловку и додаје:
„Могли сте и да приметите да се у све и једино меша само Ивица Вуковић, адвокат Драгољуба Симоновића. Он за све говори. Остали адвокати ћуте. Зашто би се једино адвокат Ивица Вуковић интересовао за насталу материјалну штету, а овамо тврди да Драгољуб Симоновић није налогодавац паљења моје куће? То је толико гадно слушати.“
Померање фокуса на „шоботање плочица“
Ана Матић Алимпијевић, адвокатица Милана Јовановића и Јеле Дељанин, објашњава да је циљ одбране „померање фокуса са кривичног дела за које су оптужени њихови клијенти, на маргиналне теме попут ’шоботања плочица’“.
„Секундарни циљ одбране је да покуша да смање квалификацију са тежег облика кривичног дела угрожавање сигурности, на основни облик овог дела. Основна разлика је да је тежим обликом, по законској дефиницији, угрожена ‘имовина веће вредности’. Међутим, Кривични законик не даје лимит шта је већа, а шта мања вредност, а сматрам да за људе који су у животу стекли једну кућу, један аутомобил, намештај и личне ствари, и који се издржавају од пензије, та једна кућа и тај један аутомобил за њих представљају имовину ‘веће вредности’, јер другу материјалну вредност у животу немају“, каже адвокатица Матић Алимпијевић за Цензоловку и додаје да је „више него срамотно“ да због покушаја одбране да максимално умањи вредност радова и имовине „долазимо у ситуацију да полемишемо о цени половног доњег веша или чарапа“.
Она објашњава да су, од сведочења која су се чула претходна два дана на суду, за Милана Јовановића прихватљиви налази вештака грађевинске струке и електроструке, а није прихватљив налаз вештака комисионе струке.
„Сматрам да је требало признати набавну цену нових ствари, јер је крајње сулудо очекивати да Милан и Јела одећу, обућу, намештај и кућне апарате и уређаје набављају преко огласа или на бувљаку, јер то нису никад радили, па нема разлога да у 70. година живота почињу са таквим куповинама. С друге стране, потпуно је нереално очекивати да они имају рачуне за ствари или да се сећају сваке појединачне марке и године производње уређаја, јер ниједан нормалан човек не прави годишњи попис своје имовине, нити чува рачуне, а да су их и чували, све је изгорело, па нема никаквог основа да се то од њих очекује“, објашњава Матић Алимпијевић.
Готово две године прошле су откако је Милану Јовановићу запаљена кућа. О очекивањима и току суђења он за Цензоловку каже:
„Они се свим силама труде да суђење траје што дуже. Зашто то раде ако нису криви? Њима је циљ опструкција и да то што дуже траје. Очигледно је да су они добро и дебело плаћени. Много лажу, а лажу за све паре. Премијерка Брнабић је обећала материјалну помоћ да кућу вратим у пређашње стање. Али обећање је важило изгледа само док сам био у кабинету. У општини су ми нудили социјалну помоћ од 12.000 динара. Ја сам то одбио. То је понижавање. Нисам социјални случај да ми се додељује помоћ. Ни држава, ни град, ни општина, нико ми од њих није пружио никакву помоћ. Једино су се свим силама трудили док је Симоновић био на власти да ми исеку канализацију, долазили су да ми руше кућу, 37 пута су ми слали инспекцију. Вучићу сам два пута писао и обавестио сам га о свим крађама и проневерама на територије општине Гроцка, са свим материјалним доказима. Нисам добио никакав одговор. Да је он реаговао на време, до паљења моје куће не би ни дошло.“
МАТИЋ АЛИМПИЈЕВИЋ: ОЧЕКУЈУ СЕ ВАЖНИ СВЕДОЦИ
„Мислим да се пресуда може очекивати до Нове године. Судија води поступак на врло специфичан начин, као пуномоћник оштећеног сам врло задовољна начином на који суд води поступак. У октобру су заказана четири термина, очекује се саслушање разних сведока, као што су јавни тужилац из Младеновца (на околност да ли је дао сагласност тужиоцу Миловановићу да окривљеног Маринковића испита у полицијској станици Младеновац) и управник Централног затвора на околност да ли је окривљени Новаковић извођен из ЦЗ-а, а биће позвани још неки сведоци“, каже за Цензоловку адвокатица Ана Матић Алимпијевић.
Она предлаже да се од полиције затражи информација о предузетим мерама потраге за Александром Маринковићем који је окривљен да је бацио „Молотовљев коктел“ на Јовановићеву кућу.
Оптимистично очекивање адвокатица ипак условљава тиме да се нада да „сви уступци који се чине одбрани неће превише утицати на одуговлачење“, као и да адвокатици окривљеног Михаиловића Зори Добричанин Никодиновић неће бити омогућено да саслушава сведоке, који су већ саслушани без њеног присуства, пошто је том рочишту присуствовао њен заменик.
Тамара Спаић Цензоловка
