Брата волим највише на свету, не губим наду да је жив и да ћемо га наћи. Родитеље смо изгубили у младости и од 1996.године он ми је једина породица, каже Милибор Радић (35) брат Ненада Радића (32) из Горњег Комрена који је 6. јануара ујутру нестао у страшној снежној мећави у атару овог нишког села.
Браћа су се са још двојицом другова пошли у шуму по бадњаке али је у повратку трактор је остао укопан у снегу. Кренули су пешице а Ненаду се у мећави изгубио сваки траг, иако од места нестанка до првих кућа има око једног километра.
Припадници нишке полиције, жандармерије, сектора за ванредне ситуације и горске службе јуче су, четврти дан заредом претраживали сваки педаљ терена на месту нестанка, где је Ненадов мобилни телефон последњи пут лоциран, али од несталог човека ни трага ни гласа. Упркос поларном ветру који је на минус 15 степени Целзијуса штипао за лице као кљешта, спасиоци су претражили корито залеђеног потока, оближње њиве, пољане, бунаре за наводњавање, грмове, шумарке али – безуспешно.
– Никада нисам видео веће невреме. Неша је возио трактор а ми смо били у приколици. Ми смо у шуми пили вино, он није пио јер не пије алкохол. Трактор није могао кроз смет и морали смо пешице. Он је хтео да испусти воду из хладњака да не би смрзла. Рекох му, пусти трактор дај да спаСавамо животе, добићемо хипотермију. Имали смо осећај да је минус 40 степени Целзијуса јер је дувао страшан ветар. Мећава је била тако јака да се на метар и по ништа није видело – почиње причу Милибор.
Двојица другова Бојан И. (48) и Саша И. (37), кренули су пешице ка насељу, које је било удаљено не више од километер.
– Ишао сам за њима. Морали смо да улетимо у једну колибу да се мало огрејемо. Мислио сам и Ненад ће за нама сваки час. Довикивали смо се, чуо сам да ми одговара али нисам могао да оценим колико је удаљен. Запалили смо ватру, ја сам од премора задремао неколико минута када ме је неко пробудио. Морали смо да кренемо како се не би смрзли. Мислио сам он је већ отишао ка кући која је нешто више од километер од тог места. Нисам ни слутио да нешто друго може да се деси јер је он најбоље нас познавао тај терен. Не знам шта се десило. Он на једно око види само 60 одсто, можда се дезорјентисао. Када сам стигао кући, истуширао сам се да се угрејем и онда ме је сан савладао. Када см видео поподне да брата нема, позвао сам полицију – прича Милибор.
Командир полицијске станице Црвени крст Братислав Стаменковић каже да је потрага је кренула од момента пријаве нестанка 6.јануара и да од тада траје непрестано.
– Нон стоп претражујемо терен у циљу проналаска несталог. Наставићемо даље све док га не пронађемо – каже Стаменковић.
Довести псе трагаче
Милибор апелује да се у потрагу укључи и војска.
– Апелујем да се потрага не прекида већ да се настави и да се укључи и војска са псима трагачима. Три дана не спавам и не једем. Не могу да се смирим док брата не нађем – каже Милибор.
БРАНКО ЈАНАЧКОВИЋ Блиц
