Захтеве домаће новинарске заједнице да се већ једном прекине са некажњивошћу убистава новинара и казне убице Милана Пантића подржала је и Међународна федерација новинара. Удружења новинара траже да случај преузме Тужилаштво за организовани криминал, које то упорно одбија
Новинар Вечерњих новости Милан Пантић убијен је 11. јуна, пре 21 годину, у улазу зграде у којој је становао. Према подацима Комисије за истраживање убистава новинара и полицијског инспектора Драгана Кецмана, који је водио радну групу која се бавила овим случајем, познат је и мотив овог бруталног убиства – одмазда зато што је истраживао приватизацију цементаре Нови Поповац.
Према Комисији, ово убиство је „полицијски разрешено“, позната су и имена извршилаца злочина.
Према тужилаштву, међутим, случај је званично „нерасветљен”, а починиоци некажњени. Упркос бројним материјалним доказима, сведочењима и признањима који су им достављени још пре пет година и допуњени новим детаљима пре годину дана.
Према речима Верана Матића, председника Комисије за истраживање убистава новинара, истрага је показала да је Милан Пантић убијен више због тога што је истраживао и припремао се да пише о приватизацији цементаре Нови Поповац у Параћину него због пре тога објављених текстова, подједнако храбрих, који су раскринкавали улогу ондашње власти.
Питање је да ли би продаја цементаре Нови Поповац била завршена како је завршена, уз сведочења о корупцији и енормном богаћењу појединаца, да је Милан Пантић објавио све што се после његове смрти нашло међу његовим белешкама и документима.
Шест месеци након убиства Пантића, швајцарском Холциму омогућено је да купи цементару у поступку приватизације, коју је Европска комисија касније ставила на списак сумњивих.
Истрага о убиству Пантића вођена је траљаво или никако 13 година, упркос томе што је на њој до тада радило чак седам полицијских група. Све док случајем нису почели да се баве инспектор Драган Кецман и Комисија за истраживање убистава новинара, тапкало се у месту.
Тужилаштво не реагује на нове доказе
Уосталом, све је почело полицијском опструкцијом на месту убиства, који је и данас главни разлог због ког случај није завршио на суду. Увиђај, као и у случају убиства Славка Ћурувије и Даде Вујасиновић, урађен је на начин да се трагови до убица заташкају, а не открију.
Главни пробој у расветљавању убиства догодио се 2017. године, кад је Комисија доказе, све са расветљеним мотивом и сведочењима, предала Окружном тужилаштву у Јагодини. Прошле године додати су и нови значајни докази. Тужилаштво, међутим, није реаговало.
Позната су имена извршилаца, грађани су их директно видели, а препознати су и преко фото-робота. Познато је ко је Милана Пантића пратио у његовом селу, код Јагодине, данима пре убиства. Познато је и ко је новинара тајно уходио испред зграде у Јагодини, где је становао и где је убијен. На крају, познат је и мотив убиства и он је нађен у новинарској грађи о приватизацији цементаре Нови Поповац.
Ни за убиство, ни за приватизацију нико није одговарао, нико није осуђен, чак ни појединац који је на суду признао да је примио новац да би завршио продају цементаре. Тужилаштво је пет година истраживало приватизацију, пре него што је тај случај одбацило. Трагови су сезали до два саветника у кабинету тадашњег премијера Србије, до Немање Колесара, на кога се, уз директора цементаре Дарка Крижана, сумњало да је злоупотребио положај, и Зорана Јањушевића, за кога се у медијима појавила информација да се сумњичи да је преко његове фирме на Сејшелима исплаћено више од два милиона долара на приватне рачуне.
Тужилаштво у Јагодини формално годинама држи отворену истрагу о убиству новинара – без икаквог помака. Тужилаштво за организовани криминал до сада је одбијало да преузме истрагу или да се укључи у њу, а тужилац који је водио предмет приватизације цементаре одбацио је све што је имао као доказе.
Зашто је заустављена истрага о приватизацији цементаре?
Веран Матић је више пута у јавности упозоравао да сви докази говоре да иза убиства стоји организована криминална група, повезана са политичарима на високим позицијама.
Због свега, Матић за Цензоловку каже да је важно радити истовремено и на случају убиства Милана Пантића и на расветљавању приватизације цементаре:
„Овај случај је толико важан да заслужује озбиљније укључивање у разумевање случаја и давања јасних одговора јавности због чега је заустављена истрага у случају приватизације цементаре Нови Поповац и због чега није ништа урађено поводом додатних доказа достављених 2013. године. Такође очекујемо да надлежни тужилац из Јагодине изађе са јасним ставом да ли је могуће даље радити на овом случају.“
Неко веома моћан спречава да се разреши убиство јагодинског новинара Милана Пантића, али то не значи да ће новинари одустати од захтева да се убице казне. Напротив, притисак се повећава и он је ових дана усмерен на Тужилаштво за организовани криминал и политичке власти.
Досадашњим захтевима домаћих новинарских удружења да случај преузме Тужилаштво за организовани криминал, са којим је била успешна сарадња кад је у питању убиство новинара Славка Ћурувије, сада се активно прикључила Међународна федерација новинара (ИФЈ).
На недавно одржаној Скупштини ИФЈ усвојена је резолуција којом се тражи брзо расветљавање злочина и кажњавање убица и налогодаваца, али се и одређују представници ИФЈ да се непосредно и активно ангажују на томе и да разговарају са представницима власти.
Према речима Драгане Бјелице из Удружења новинара Србије, њихову иницијативу да се ефикасно казне извршиоци и наредбодавци бруталног убиства подржала је светска новинарска заједница, односно „350 новинара из 90 земаља”.
„Сада је 21 година откако је новинар убијен због свог писања у интересу јавности и не можете више користити изговор да је лош рад локалне полиције и тужилаштва разлог зашто данас нису починиоци злочина осуђени. Показана је политичка воља, Комисија за истраживање убистава новинара је храбро радила свој посао и постоје полицијска оперативна сазнања ко су налогодавци и убице. Не смеју српске институције и власт да се праве да тога нема. Морају пронаћи начин да системски дођу до правде, а начин је да Тужилаштво за организовани криминал преузме случај. То, уосталом, сада тражи и Међународна федерација новинара, уз нас, Удружење новинара Србије и Комисију за истраживање убистава новинара”, каже Драгана Бјелица за Цензоловку и додаје:
„Нерешено убиство Милана Пантића је такође лична карта Србије. Сваки пут када говоримо о слободи медија, поштовању новинара и права на поштен и професионалан рад у Србији, докле год се ово убиство не реши, морамо да почнемо од тога да живимо у држави која није решила убиство јагодинског новинара.”
Тужилаштво за организовани криминал, од кога новинари траже да преузме овај случај зато што је комплексан и зато што су за њега потребне веће и шире надлежности од оних које има тужилаштво у Јагодини, до сада је одбијало да позитивно одговори на захтеве, са образложењем да наводно нема довољно доказа да иза убиства Милана Пантића стоји организовани криминал.
Цензоловка је од ТОК-а тражила одговор на питање да ли ће захтев Међународне федерације новинара нешто променити. Да ли знају да је у Оману усвојена резолуција о Милану Пантићу и да ли ће то утицати да ТОК преузме случај? До објављивања овог текста одговор није стигао.
А ШТА КАД КЕЦМАН ОДЕ У ПЕНЗИЈУ?
Поред очигледних институционалних опструкција иза којих стоји неко веома моћан, за решавање убиства Милана Пантића биће критична и околност да Драган Кецман, инспектор који је довео до кључних помака у истрази два најстрашнија злочина према новинарима – убиства Славка Ћурувије и Милана Пантића, одлази у пензију у септембру ове године. Комисија за истраживање убистава новинара би одласком Кецмана остала без кључне фигуре.
Председник Комисије Веран Матић каже за Цензоловку да се тражи могућност да Кецман остане, без обзира на то што неће имати активну позицију у МУП-у.
„Живимо у нади да ћемо успети сви заједно и зато се боримо да сва кривична дела уперена против новинарске професије и свих других професија буду третирана равноправно и да се свима приступа на исти, професионалан начин. Случајеви-симболи, као што је овај, морају бити решавани ефикасно, као што је то био случај са решавањем убиства Славка Ћурувије”, додаје Матић.
Тамара Спаић Цензоловка
