Смрт војника Стојковића није наступила зато што му је „нагло позлило“ као што је то навело Министарство одбране у свом званичном саопштењу прошле недеље, а тврдње које ових дана провејавају у јавност, да је Стојковић преминуо услед гушења, туђом кривицом, почињу да имају све веће утемељење, што је потврдио и обдукциони налаз чије смо детаље сазнали.
Кобног дана, како смо у међувремену сазнали, у Стојковићевом оклопном возилу се активирао противпожарни систем услед великих температура, будући да је тог дана на Пештеру било измерено 43 степена, а поред њега је дејствовао тенк и активирана су друга средства. Он је радио везом дојавио својим надређенима у каквој се ситацији нашао, али му је наређено да вози још 60 метера, што је он и учинио. Возило се испунило гасом, а како смо сазнали онесвестио се чак и возач. Ипак, сви су успели да се спасу, Стојковић је извео људе из возила, али за њега, нажалост, није било спаса.
Оно што је његове колеге додатно покосило јесте изјава једног надређеног који је прокоментарио да се такве ствари дешавају, а вежба је настављена даље и потреба државног врха да се задовољи играњем војске и тенкова је задовољена.
Колико нас кошта туђа игра?
Видовданска вежба „Муњевит удар“ представљала је све, само не војну вежбу, објашњавају стручњаци. На Пештеру је тог дана направљено низ пропуста, а како за наш лист објашњава Новица Антић, председник Војног синдиката Србије, имали смо прилику да видимо како се војска злоупотребљава.
„Највећи проблем јесте то што у војсци последњих година апсолутно нема поштовања правила и прописа, а не поштују се ни мере заштите и безбедности и тако долазимо у ситуацију да неко трагично настрадал. Зна се како се вежбе организују, а оно што смо видели била је импровизација Ненада Милорадовића који је то све оранизовао као приказ неких средстава у развоју, која чак нису ни у употреби“, каже Антић за наш лист.
Објашњава и да јавност мора да зна да војна вежба представља круну неке обуке, дакле проверу знања након што се обука оконча.
„Ви сте овде имали вежбу која није планирала годишњим планом, па самим тим не знамо ни колико је коштала. Друго, мора се тачно знати ко шта ради и шта је у чијој надлежности. Овде нисте имали никакву тактичку ситауцију, већ смо видели распоред и гађање. Због тих егзибиција дошло је до више догађаја, па смо тако видели на званичним снимцима како се гађања врше преко возила у покрету, стоке и слично. Ми као војници знамо, то је основна ствар, када се неко понови у зони дејства, све се одмах прекида“, каже Антић.
Што се тиче финансирања, Антић објашњава да није спорно да постоје набавке у Војсци Србије које морају бити тајне, али да ипак постоји обавеза да трошење средстава буде транспарентно и је, што се тиче система каква је војска, све врло лако проверљиво.
„Дакле, ми у овом тренутку не знамо колико је новца издвојено за дневнице, транспорт, гориво, смештај, промо активност и тако даље. А како вежба није најваљена редовним годишњим планом не зна се ко је и због чега неплански потрошио средства“, закључује Антић.
Током припрема повређен падобранац
Информација коју је Војска Србије, односно Министарство одбране покушали такође да сакрије од грађана јесте још један инцидент који се догодио током припрема за „Муњевит удар“, а реч је о повредама које је задобио један падобран пошто му се падобран није отворио.
Понош: Погибија водника Стојковића је херојска
Потпредседник Народне странке и бивши начелник Генералштаба Војске Србије Здравко Понош изјавио је поводом погибије Стојковића да нико нема право да обмањује јавност и лаже породицу настрадалог, само да би са себе скинуо одговорност.
„Није исто када његова деца одрастају са сазнањем да им је отац умро јер је био лошег здравља или са сазнањем да је херојски погинуо обављајући задатак, а Стојковић се понео одговорно, херојски, као прави командир. Чекао је да сви чланови посаде пре њега напусте возило у којем се десила хаварија. То су потпуно различите ствари. То мора да зна породица, али и војска, јер се на таквим примерима учи“, оценио је Понош.
Јована Алексић Нова
