Андрејева мајка Александра Костадиновић каже да је ово за њу страшна вест.
„И седам година је било премало, прописани максимум од осам година је премало, а камоли шест. Немам оправдања за поступке тог младића, сви који возе одлично знају да је сести у ауто ризик и за себе и за друге. Возити том брзином у насељеном месту је свесно поступање, морао је да зна да може да неког повреди. Срамота је за нашу државу да су казне за саобраћајне несреће тако мале, за дрогу се изричу сличне, како то може да се поистовети са одузимањем живота, поготово детету. Не могу да кажем да не вреднујем животе старијих људи, сваки живот је вредан, али дете је дете. Мој син ништа није скиривио, само је ишао тротоаром а страдао је. Није имао прилику да проживи живот, да осети долико лепих ствари. Не могу да прихватим да је било основа да се оном ко га је усмртио умањи казна, требало је да се направи неки преседан, да му се изрекне и већа и од максималне“, коментарише пресуду ова Нишлијка.
Описујући свој живот након тог трагичног дана када је остала без детета, Александра каже да јој је сваки сат испуњен тугом.
„Признајем, хтела сам више пута да одузмем себи живот, једино што ме држи је то што су ми свештеници и људи који су ми подршка, казали да тако никад нећу бити са Андрејем. Рекли су ми да је он негде анђео и да ме чека, то ме држи… Са том мишљом се будим сваког дана, и непрестано себе на то подсећам да бих могла да живим. Говорим себи да морам да будем јака, да би то Андреј волео и мој супруг који је са њим на небу… Надам се да ћу издржати али не могу да кажем да ми се не јављају свакакве мисли“, рекла је мајка страдалог дванаестогодишњака.
Соња Илић, супруга друге жртве страшне саобраћајне несреће дели Александрине осећаје.
„Затечена сам том вешћу, остала сам без речи… Била сам незадовољна и првостепеном пресудом од седам година, а тек са шест… Не знам шта да кажем. Сматрам да нема основа за ублажавање казне, па то што је урадио је страшно, уништио је две породице“, прича Дејанова удовица.
Ни њој протекло време није ублажило тугу, а како каже и даље је и љута и бесна.
2Огорчена сам због свега што се десило, због те страшне несреће изазване обешћу и небригом за друге. А, сад ми је теже када сам сазнала да је на неки начин амнестиран за оно што је учинио. Биће ми тешко да то кажем деци, како да им објасним да се налази некакво оправдање за то што нам је тај младић урадио. Мој син Теодор има само седам година, њему је свеједно каква је казна, он то неће схватити… Међутим, оно што он једино зна је да више нема оца а да му је толико потребан. И после годину дана, не престаје да за њега пита и да га тражи“, рекла је Соња.
До стравичне несреће дошло је 4. јануара прошле године око 20.30 сати на Булевару Медијана када је Стаменковић возећи аутомобил “ауди А6 Qуатро” брзином од 131 километара на сат на деоници на којој је максимално дозвољено 60 км/х, излетео с коловоза на тротоар и покосио пешаке. Од силине ударца малишан је прелетео преко ограде нишког водовода и страдао на лицу места, док је Дејан убрзо преминуо у нишкој болници.
Миљана Исаиловић Нова
