696
Како је за „Блиц“ испричао Веселинов, то се догодило у среду поподне, док је чекао супругу Наташу да довезе њихову ћерку, која је недавно имала опрацију срца, због чега не може самостално да хода.
– Сишао сам испред зграде како бих дочекао супругу и дете и да бих помогао жени да однесемо Леу до стана јер сама не може. На паркинг месту испред зграде, које је иначе обележено паркинг место за особе са инвалидиетом, видео сам ауто. Пришао сам, а унутра су на задњем седишту седеле две госпође. Рекао сам им да позову возача да помери кола. Рекле су да нема проблема и да ће се то десити за два минута – прича Веселинов.
Када се возач вратио, дошло је до инцидента.
– Био је револтиран и одмах ме је питао: „Шта ти није јасно?“ Све време сам му перисирао и објаснио да жена долази с болесним дететом, на шта је он рекао: „Поп**иш ми! Пун ми је ку*ац вас инвалида!“ – каже Горан и прича да није улазио у расправу с тим човеком, већ да се мирно окренуо и позвао „паука“.
– У том тренутку се појавио мој комшија који има 67 година, а возач је довео свог друга. Комшија им је рекао да није у реду што неће да се склоне и да жена неће моћи да изнесе дете. Међутим, тада је један од њих одбрусио деки: „Магарчино, немој да те испребијам.“ Док сам био окренут леђима, чуо сам ударац, један од њих је ударио комшију, а други је побегао на средину улице. Окренуо сам се ка њему, а он ме је из скока ударио у лице – каже шокирани Горан.
Веселинов прича да по његовој слободној процени један од мушкараца који су напали њега и комшију Николу који се враћао из продавнице, има 50 година а други између 25-30. За дивно чудо госпође које су биле са њима биле су врло љубазне и нису ни у ком тренутку учестововале у нападу. Чак у једном тренутку док је непознати мушкарац тукао комшију једна од жена је изашла и молила га је да престане.
– Одмах сам га питао због чега ме је ударио, а он је улетео у ауто и позвао све да брзо крену. Комшија Никола је стао испред кола, у намери да их спречи да побегну, али они нису хтели да стану. У последњем тренутку сам га повукао у страну, иначе би га прегазио – препричава немили догађај Горан и тврди да је одмах позвао полицију.
Комшија Никола такође има повреде на лицу и ушиван је на неколико места.
Напад је трајао врло кратко након чега је полиција стигла али нападачи су већ тада били побегли. Горан прича да када је начелник полицијске станице на Врачару стигао, одмах позвао своје колеге како би се увиђај обавио а њега убацио у кола Хитне помоћи.
Како су за „Блиц“ рекли у МУП-у, инцидент је пријављен и за починиоцима се трага.
Смрскана јагодична и чеона кост
– На мени се одмах нису могле видети физичке повреде, ја сам само осећао јак бол и после неколико минута осетио сам мучнину. Превезли су ме на ВМА и тамо ми је хирург Саша Јовић понудио или да потпишем да ћу се својевољно вратити кући или ћу имати операцију. Наравно пошто сам схватио озбиљност ситуације пристао сам. На сву срећу доктор је савршено урадио свој посао уз помоћ титанијумских плочица које ће ми остати у пределу чела, вилице и јагодица до краја живота – прича Горан.
Свакога часа нападачи би требало да буду ухваћени
Обзиром на то да је инцидент одмах пријављен полицији, Горан, шест дана након напада очекује свакога тренутка да се открију индентитети особа који су њему и комшији, који је само хтео да помогне, нанели теже телесне повреде. Како је за „Блиц“ потврђено припадници Министарства унутрашњих послова идентификовали су двојицу осумњичених и против њих ће бити поднете кривичне пријаве надлежном тужилаштву.
„90 одсто наилазим на псовање и негодовање када некога замолим да се помери“
Горан свакога дана у исто време силази испред зграде да би физички сачувао паркинг место за суптугу Наташу која долази са дететом на којем се људи често паркирају јер се у улици у којој живе, налази ресторан брзе хране па је велики део дана ту гужва.
– Само десет посто људи се након моје молбе склони фино и културно, а остали су углавном непријатни али никада до сада нисам наишао на физички напад.
Пуком срећом Леа није стигла
У тренутку када се напад седио супруга и ћерка још увек нису стигле својој кући.
– Срећа па њих две нису биле ту, јер да је Леа то видела тек тада би настао проблем. Она је много везана за мене и не би било добро да је све то гледала – прича и сећа се Горан.
Нада се само да ће правда бити задовољена и да ће нападачи добити казну коју су заслужили.
М. Вранић Блиц
