Миловановић је заступао јавну оптужбу на суђењу када је председник општине Гроцка и функционер владајуће странке, Драгољуб Симоновић осуђен на вишегодишни затвор, али је пресуду Апелациони суд укинуо и предмет вратио првостепеном суду на ново одлучивање.
„На предлог председавајуће ДВТ – а Загорке Доловац, а о коме је одлучило то тело, ослобођен сам вршења функције заменика јавног тужиоца у Другом основном јавном тужилаштву у Београду, за време док сам члан ДВТ. По тој правној логици ствари, на председавајућој је да ме ‘врати’ на предмет“, рекао је Миловановић данас за агенцију Бета, указујући и да за то није прописана неке посебна процедура.
Подсетио је да се ово десило када је завршено суђење на којем је заступао оптужбу, непосредно након његовог избора у ДВТ, наводећи да је председавајућа Већем могла и другачије да уради поготово што је тек следило одлучивање Апелационог суда.
Он је истакао да „не постоји законска препрека да се поново укључи у поступак пред Другим основним судом, све до доношења првостепене пресуде“, такође би имао право да изјави жалбу на пресуду уколико њом не би био задовољан и да одговори на жалбе одбране и окривљених.
На питање да ли је покренут поступак или дата таква иницијатва, он је рекао да је „иницијативу за тако нешто дала јавност која будно прати овај предмет, али и он својим залагањем на седницама ДВТ“.
Како је подсетио, „када је донета поменута одлука (да више не заступа оптужбу), председавајућој и другим члановима ДВТ је изложио другачије становиште, безрезервно се понудивши да настави своје ангажовање у предметном случају”, али за то тада „није било крајњег разумевања“.
Истакао је да је и даље „спреман да до краја, односно до правоснажности пресуде, професионално одговори изазову тог предмета“, иако, како је нагласио, „у Другом основном јавном тужилаштву има колега који би тај предмет подједнако добро заступали“.
Он је подсетио да су у јавности уследила реаговања чим је до медија дошла информација да више није тужилац у предмету паљења куће новинара Јовановића, констатујући да се питање његовог поновног таквог поступања актуелизовало ; укидањем пресуде и најавом понављања суђења.
„Утисак ми је да је ускомешаност јавности довела до тога да се о таквој одлуци може поново поразмислити, стога је на реду да председавајућа повуче потез, док је моја воља остала неупитна и она је усмерена искључиво ка томе да тужилаштво уздигне своју репутацију, као и да оштећени дочекају своју дуго жељену правду“, објаснио је Миловановић.
Потврдно је одговорио да ли је упознат са тим да је председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић изјавио да медју члановима владине Радне групе за заштиту и безбедност новинара постоји сагласност да се он врати на овај случај.
„Ту информацију сам сазнао из медија. Нисам изненадјен речима господина Верана Матића, који је пратио овај случај од самог почетка, пишући о њему у својим текстовима, неретко присуствујући и самим главним претресима, чиме је, заједно са другим новинарима, допринео да овај кривично правни догадјај, за који постоји заинтересованост јавности, буде осветљен ‘јавним рефлектором'“, рекао је Миловановић.
Како је додао, сматра да је „реакција господина Матића мотивисана искључиво тиме што је током главних претреса вероватно увидео да је, као поступајући тужилац, најупознатији са свим детаљима случаја, будући да га је предузимањем доказних радњи саслушања саокривљених испочетка ‘стварао’, те да носи бреме тог предмета на својим плећима од старта“.
„Отуд је за њега разумљиво да као професионалац треба да га понесем и даље. Претпостављам да је његов утисак, стечен у арени суднице, да сам кадар да га изнесем до краја“, рекао је Миловановић.
На питање да ли је од надлежних контактиран поводом враћања као поступајућег тужиоца, Миловановић је казао да га „нажалост, још увек нико није контактирао у вези са тим“.
„Тако да не знам да ли ће јавно тужилачка организација изаћи у сусрет члановима владине Радне групе за заштиту и безбедност новинара. Волео бих да до тога додје, да то буде још један мост који ће допринети јачању односа поверења новинара и тужилаца. Тај однос сматрам од монументалног значаја за рад правосудја у целини. Новинари и ваљано информисана јавност су природни савезници тужилаца и судија“, нагласио је Миловановић.
На питање о укинутој пресуди, изразио је жаљење што је до тога дошло, али је напоменуо да је то учињено из „чисто процедуралних разлога“.
„По оцени Апелационог суда као више инстанце, првостепени суд није правилно спровео поступак. Стога трочлано веће Апелационог суда није ни улазило у бит самог кривично правног догадјаја, који је био предмет оптужбе, већ је предмет на ‘поправни’ са прецизним ‘укидајућим налогом’ вратило Другом основном суду у Београду“, навео је Миловановић.
Како је рекао, „ти ‘упути’ би требало да убрзају поновљени поступак“, јер је „то задата ‘ниша’ у оквиру које ће морати да се креће нови судија у поступку, пошто је претходни отишао у пензију“, па би после исправљања процесних недостатака, суд требало да донесе нову пресуду.
Законик о кривичном поступку, подсетио је Миловановић, одредјује да Апелациони суд више неће моћи да по жалби укине пресуду, већ ће у евентуалном другостепеном поступку морати да пресуди и стави тачку на цео случај.
Он је истакао да је неопходно да се право приближи градјанима и „рогобатност“ кривичне процедуре учиним иоле разумљивијом, што настоји да учини кроз своје одговоре медијима па су некад, како каже, и нешто дужи.
„Сврха јасно прописаних правила поступка је да својом формом ‘заштите’ право од сваке злоупотребе актера поступка. Једино поштовањем правила поступка може се доћи до ваљане пресуде која само тада има ‘правни и морални ауторитет’ у јавности, али и према свим учесницима поступка“, објаснио је Миловановић.
