Тужилац Саша Дрецун је на чак 396 страна оптужнице детаљно описао велику истрагу Колувијине групе и истакао који су докази прикупљени о његовом учешћу у производњи марихуане.
Дрецун је сигуран да је Колувија шеф и да је организовао узгајање дроге на својим плантажама у Старој Пазови, а да се то највише види из његове комуникације са сарадницима преко телефонске апликације „Разговори”.
Тужилаштво је успело да дешифрује њихове тајне поруке, делом захваљујући и Колувијној ароганцији.
„Колувија је био толико сигуран да му органи гоњења неће открити скривену апликацију за конспиративну комуникацију да је добровољно полицијским службеницима предао телефон са шифром коју је саопштио”, пише у оптужници.
Тужилаштво Колувијину операцију описује као софистицирану – постојале су подземне просторије на његовим имањима, које се у оптужници називају „подземље Јовањице”, а у којима се сушила марихуана и тако припремала за продају. Само одређени радници су имали кључ за те просторије.
Комуникација је показала да је Сергеј Мрђа, управник имања „Јовањица”, практично био Колувијина десна рука и преносио његова наређења осталима који су радили на плантажи. Мрђа је избегао хапшење и налази се у бекству.
Владан Живојиновић је, према тужилаштву, контролисао производњу марихуане, а осим њих оптужено је још седам особа које су радиле на пољу или продавале дрогу.
Укупно је нађено 1,6 тона марихуане. Ту спадају живе биљке које су се гајиле на плантажи, али и оне осушене које су биле спремне за продају, као и канабис уље.
Дрога је пронађена и у кућама двојице оптужених. За Здравка Милошевића тужилаштво каже да је имао задатак да чува осушену марихуану, спремну за продају. У ресторану „Јовањица” који је основао са Колувијом, полиција је пронашла 1,6 килограма марихуане. Осим код њега, 340 грама марихуане је затечено и у породичној кући још једног оптуженог, Стевана Холића.
У оптужници се, међутим, осим оних који су оптужени као чланови Колувијине операције провлаче и друга занимљива имена, од којих су нека високопозиционирани државни службеници.
Плантажу марихуане обезбеђивала је компанија „Ронин Елите Сецуритy“, у власништву бившег припадника Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) Аленка Лазова, открива оптужница. Он није оптужен у овом случају.
Сазнаје се и да је Колувија имао састанак у згради СИВ-а са државним секретаром у МУП-у Милосавом Миличковићем, као и да је имао заједничку посету Косову са замеником и помоћницом Марка Ђурића, шефа Канцеларије за Косово и Метохију. Делује да ове везе тужилаштво није дубље испитало – јер у оптужници не пише да су ови функционери саслушани.
Из оптужнице је јасно и да нико није проверавао шта Колувија гаји на својим имањима. Приватна компанија „Органиц Цонтрол Сyстем” која је била надлежна за то, бавила се само тиме какве пестициде и ђубриво Колувија користи.
Најузбудљивија су, ипак, сведочења полицајаца који су ухапсили Колувију и пронашли дрогу на његовом имању, а која су детаљно пренета у оптужници.
Полицајци и обавештајци – сарадници Колувије
Колувија је ухапшен након што је 13. новембра прошле године полиција зауставила његов аутомобил „ауди а8“ који је ауто-путем јурио ка Нишу. Кола су имала плаво-црвене „блинкере“ и сирену, који у том тренутку нису били упаљени.
Полицајци су били у „цивилним“ аутомобилима и, како су испричали код тужиоца, „ауди“ су зауставили због тога што је возио великом брзином и непрописно претицао, а Колувију су затим привели јер им је показао полицијску легитимацију за коју су сумњали да је фалсификована.
Милан Исаков, један од полицајаца који су зауставили Колувију, објаснио је да им је Колувија одмах рекао да је „колега“ и да ради у кабинету министра. Легитимацију им је показао и вратио је у џеп.
Његов шеф, инспектор Слободан Миленковић, казао је у тужилаштву да је посумњао да је легитимација фалсификат будући да му је Колувија већ био познат као продавац дроге. Он је тог дана, како је рекао, службено путовао за Ниш. Након догађаја на ауто-путу, Миленковић је наставио своје путовање, док су колеге Колувију довезле у Београд, па са њим отишли до имања „Јовањице“.
„Када су ушли у просторије ’Јовањице’ наишли су на нешто што није виђено у целој Европи – фабрика марихуане на 12 хектара са најсавременијом опремом која може да постоји у овом тренутку“, препричао је Миленковић тужиоцу оно што су његове колеге виделе приликом првог одласка на Колувијину плантажу.
Полицајац из одељења за дрогу, Душан Митић рекао је тужилаштву да је полиција већ годину дана имала сазнања да Колувија у Старој Пазови производи марихуану. Он је казао да је једном наишао на случај по апаратури сличан „Јовањици“ – када је 2012. године у Миријеву пронађена лабораторија са пет, шест хиљада биљака, а њу је држао Колувијин кум, извесни Лаза.
Управо је на Колувијином столу, приликом претреса „Јовањице“, затекао оптужницу у вези са тим случајем, испричао је тужиоцу.
Осим преко 60 хиљада стабљика ове биљке и неколико епрувета уља од канабиса, полицајци су претресом Колувијине плантаже пронашли и софистицирану опрему за безбедност: сигурносне камере, ометаче сигнала мобилних телефона, али и оружје – пиштољ и револвер. Пронађена је и антидрон пушка, којом се „обарају” дронови и спречава снимање из ваздуха.
Током претреса догодиле су се занимљиве ствари које су показале да је Колувија имао јаку подршку у држави за своју производњу дроге.
Полицајци су потврдили да су се током претреса појавили припадник Министарства унутрашњих послова Милан Кендија и службеник Безбедносно-информативне агенције Александар Тошић – обојица су ухапшена касније, првог јула ове године, због сумње да су сарађивали са Колувијином групом.
Полицајац Митић је рекао да је Кендија у сродству са Колувијом и да им је казао да је дошао да провери да ли му је брат ухапшен. Припадник БИА-е му је испричао да има одређени однос службеног типа са Колувијом, али није изнео детаље и замолио га да ова информација не изађе у медије.
Да су Кендија и Колувија у рођачким везама у тужилаштву је испричао и инспектор Миленковић. Он је казао и да је Кендија запослен на имању, односно задужен за обезбеђење објеката, пише у оптужници.
Кендија је, иначе, био начелник Одељења за обезбеђење одређених функционера и објеката МУП-а и близак бившем директору полиције Милораду Вељовићу.
Претресом је пронађено и решење Војнообавештајне агенције (ВОА) којим се Колувија наводно овлашћује да има сараднички однос са овом агенцијом, а које је имало печат и потпис бригадног генерала. У решењу је писало да се Колувијин ангажман односи на тајну сарадњу са физичким и правним лицима ради прикупљања информација. Из ове агенције су, међутим, полицији рекли да је решење фалсификат, пише у оптужници.
ВОА је навела да зна ко је то учинио, као и да је против те особе покренут дисциплински поступак и да је премештена на друго радно место, али агенција до данас полицију није обавестила ко је Колувији направио ово решење.
Предраг Колувија (фото ипа-сербиа)
У сваком случају, припадник ове обавештајне агенције, Саша Вујисић, тренутно се налази у бекству и под истрагом је да је сарађивао са Колувијом.
Полицајац Милош Јуришевић који је учествовао у претресу „Јовањице“ посведочио је да је Колувија био присутан све време током претреса, али да није желео адвоката, тврдећи да су његови послови „легална прича“. У том тренутку Колувија и даље није био ухапшен и претресу је присуствовао добровољно.
Тек када је ухапшен од њега су одузета четири мобилна телефона. Миленковић је рекао да је Колувија дао шифре за три телефона, али не и за четврти.
Иако су Кендија и Тошић, са још тројицом службеника МУП-а и БИА-е касније ухапшени, у оптужници се провлаче имена још неких државних функционера који су такође били у вези са Колувијом – али делује да ове контакте тужилаштво није испитало.
На састанку код секретара МУП-а
Сведок Небојша Ђурђевић, маркетинг менаџер у „Јовањици”, испричао је тужилаштву да је са Колувијом ишао на састанак са државним секретаром у МУП-у Милосавом Миличковићем 2016. године. Срели су се у Миличковићевој канцеларији у згради СИВ-а и разговарали 15-ак минута, како је то рекао Ђурђевић.
Делује да тужилаштво није детаљније испитивало однос Колувије и Миличковића (на слици)
„Суштина тог разговора је била да је Предраг Колувија размишљао о производњи индустријске конопље и покушао је са Миличковићем да реши то питање”, рекао је Ђурђевић, не износећи више детаља.
Колувија и Миличковић су, иначе, пријатељи и на друштвеној мрежи Фејсбук.
Други сведок, Будо Брајовић, који није био запослен код Колувије али је, како каже, са њим сарађивао на поједним пројектима, открио је сарадњу овог оптуженог узгајивача марихуане са Канцеларијом за Косово и Метохију.
Како је Брајовић испричао, Колувија и ова државна канцеларија, коју води Марко Ђурић, имају заједничке пројекте који су почели 2018. године.
„Канцеларија је замолила газдинство ‘Јовањица’ да помогну у организацији органске производње на Косову и Метохији”, рекао је Брајовић.
„Јовањица” и Канцеларија заједно раде и на улагању у Пољопривредну школу у Лешку, насељу у српској општини Лепосавић на Косову. „Јовањица” је донирала трафо-станицу овој школи, а у плану је и изградња више објеката уз школу – сушаре, млекаре, кланице и других.
Брајовић је открио и да је Колувија заједно са Ђурићевим замеником и помоћницом, Дамјаном Јовићем и Слађаном Марковић Стојановић, био у посетама на Косову.
„Прво су отишли у Пољопривредну школу у Лешак, па у општину Лепосавић”, рекао је.
Слађана Марковић Стојановић (фото: мц.рс
Колувијина имања, на којима је гајио и органско поврће, посећивали су многи званичници, о чему је КРИК раније писао. Међу њима су члан Градског већа Града Београда Драгомир Петронијевић, садашњи министар одбране Александар Вулин, бивши директор „Коридора Србије” Зоран Бабић, као и тренутни директор Агенције за борбу против корупције Драган Сикимић. Њихова имена се, међутим, не појављују у оптужници.
Имање обезбеђивао бивши припадник САЈ-а
Колувијино имање на којем се гајила и сушила марихуана, чували су наоружани радници приватне компаније за обезбеђење – „Ронин Елите Сецуритy“.
Власник ове фирме, Аленко Лазов, живописне је биографије. Био је припадник полицијске Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) до 2001. Како наводи на сајту своје агенције, радио је као обезбеђење људи из врха власти – међу којима и једног потпредседника Владе Србије, али се не каже тачно ког. Био је обезбеђење тенисеру Новаку Ђоковићу, власнику телевизије „Пинк” Жељку Митровићу, као и једном од власника компаније „Мобтел”. На Фејсбук страници фирме објављено је неколико његових фотографија са певачицом осуђеном за криминал Светланом Цецом Ражнатовић током њених концерата, на којима се види да је Лазов ангажован као ВИП обезбеђење.
Лазов, као ни радници његове фирме, нису оптужени у овом случају, али су сви сведочили.
Он је тужилаштву испричао да је агенцију за обезбеђење основао пре дест година, а од јесени 2017. почео је да ради за Колувију.
Како је рекао, Колувијини људи показали су његовим радницима дозволу Министарства привреде за производњу индустријске конопље. Обезбеђење није смело да улази у пластенике јер је такав био договор, посведочио је Лазов, чији су радници водили евиденцију о уласку и изласку са имања на коме је, како каже, домаћин био Сергеј Мрђа.
Лазовљева фирма обезбеђивала је Колувијино имање на којем се гајила марихуана (foto: „Ronin Elite Security“)
Лазов је, по сопственом признању, близак полицајцу Милану Кендији, који је ухапшен у случају „Јовањица”. Упознао га је на ратишту и каже да му је он „брат по оружју”.
Новинари КРИК-а покушали су да ступе у контакт са Лазовим, али им је из његове компаније одговорено да због истраге не дају никакве информације.
Без контроле шта се гаји на „Јовањици”
Према наводима из оптужнице, делује да пре хапшења није било стварне контроле шта се узгаја на Колувијином имању.
Приватна компанија „Органиц Цонтрол Сyстем” била је надлежна да контролише, али она је проверавала само то да ли Колувија користи дозвољене пестициде и ђубриво. Није рађена провера самих биљака – која су тачно сорта и да ли у себи садрже психоактивне супстанце.
Чак и ове контроле биле су унапред најављене. Како је пред тужилаштвом испричао већински власник „Органиц Цонтрол Сyстем” Ненад Новаковић, у посету Колувијих пластеника 9. јуна прошле године ишао је „млади контролор” Матија Петковић, који је свега три године пре тога почео да ради у тој компанији.
Петковић је, пише у оптужници, у присуству Колувије обишао три пластеника где је утврдио да се узгаја индустријска конопља, о чему је саставио извештај. Тужилаштву је рекао да није могао да утврди тачну сорту јер је биљка била млада, као и да није на њему било да утврди да ли је у питању психоактивна конопља. Проверио је који се пестициди и ђубрива користе и није узет ниједан узорак на даљу анализу.
Марихуана на „Јовањици“ (фото: МУП)
Власник фирме која је контролисала гајење биљака у „Јовањици” Новаковић, иначе, раније је сарађивао са Колувијом. Како је посведочио, пословну сарадњу развили су пре више од десет година, пре него што је Колувија купио фирму „Јовањица”.
Из компаније су новинарима КРИК-а раније кратко одговорили да је у току истрага и да су у поступку против Колувије сведоци, па не могу да дају никакве информације.
Колувијина одбрана
Колувија је, када је дао исказ у тужилаштву, негирао да је гајио марихуану. Тврди да је узгајао индустријску конопљу – биљку која је, под одређеним условима, дозвољена за гајење у Србији.
Индустријска конопља и индијска конопља (познатија као марихуана) биљке су из исте породице, а кључна ствар која их разликује јесте количина ТХЦ-а који имају у себи – састојка који може да утиче на свест корисника. Марихуана у себи садржи већу количину ТХЦ-а, због чега се сврстава у дроге. Ове две биљке се и на око могу разликовати: индустријска конопља је виша и расте до четири метра, листови су јој дугачки и танки, док је марихуана ниска, жбунаста биљка и листови су јој дебљи.
Према законима Србије, дозвољено је узгајати индустријску конопљу која нема више од 0,3 одсто ТХЦ-а у себи. У Колувијиним биљкама пронађен је већи проценат – у појединим и до 17,5 одсто ТХЦ-а, како се наводи у оптужници.
Бранећи се од ових оптужби, Колувија је рекао да већи проценат од дозвољеног ТХЦ-а у биљкама није настао његовом вољом, већ због временских појава.
„Из климатских разлога скочи ТХЦ у биљци кроз мутацију (…) из тог разлога се сваке године уништава стотине хектара засада у Немачкој”, препричано је у оптужници шта је Колувија рекао. Тврдио је и да је могуће да су његове биљке на плантажама биле изложене „стресу”, због чега су се промениле.
Он је објаснио да његова компанија „Јовањица“ има закључен уговор са фирмом „Супериор“ да гаје две локалне сорте индустријске конопље – Моноику и Федору. Неке од ових биљака су извезли у Северну Македонију, а планиран је извоз и у Словенију и друге земље.
Тужилаштво трвди да је Колувијин аранжман са овом фирмом био само параван, да је њиме хтео да изгради привид легалности.
Колувија није имао дозволу да суши биљке, што се несумњиво радило у подземном делу „Јовањице”. Он је тужилаштву рекао да не зна када је тачно направљена сушара. Биљке су се сушиле, како је рекао, да се провери њихова „генетика”, као и да је о томе обавештавао своје партнере из фирме „Супериор”.
Власник и директор компаније „Супериор” која је са Колувијом сарађивала, отац и син Иво и Небојша Ђиновић, сведочили су у овом поступку и у својим исказима демантовали нешто од онога што је Колувија рекао тужиоцу.
Небојша је рекао да се са компанијом „Јовањица” упознао на сајму и одушевио њеним производима.
Затим су са Колувијом направили бизнис план да „Супериор” произведе саднице Моноика и Федора, да их прода „Јовањици” која је на својим пољима производила те биљке. Након тога, „Супериор” их је извозио и продавао у Северној Македонији.
Један од разлога овог партнерства било је то што „Јовањица” није могла да добије потребне дозволе да гаји индустријску конопљу, испричао је Ђиновић. „Супериор”, с друге стране, била је реномирана фирма и набавила је дозволе.
Небојша Ђиновић казао је да део Колувијине одбране није тачан (foto: superior-seeds.co.rs)
Занимљив је разлог зашто „Јовањица” није могла да добије дозволе. Како је Ђиновић објаснио, Колувијина компанија извозила је киви из Грчке за Русију, док је држави лажно представила да је тај киви домаћи производ, узгајан на засадима на Фрушкој гори. Због тога је стављена на црну листу.
Према уговору, „Супериор” је требало да пази да биљке немају већи проценат ТХЦ-а од дозвољеног, али Ђиновић каже да је то пропуст у уговору – „Јовањица” је требало да пази на то.
Небојша Ђиновић је испричао и да нису тачне неке ствари које је Колувија рекао у одбрани.
Колувија је рекао да је осушени материјал предавао на увид доктору Иву Ђиновићу да прегледа. Његов син Небојша каже да то није тачно. Такође је рекао да се шокирао када је чуо да биљке са „Јовањице” имају већи садржај ТХЦ-а.
Тужилаштво у оптужници тврди да власници „Супериор” нису знали да Колувија користи њихову сарадњу како би тајно гајио марихуану.
Сем Колувије, остали оптужени су такође дали исказе тужилаштву.
Здравко Милошевић, који је са Колувијом био власник ресторана „Јовањица” и код којег је пронађена сушена марихуана, спремна за продају, рекао је да ју је он лично произвео код куће и да је није добио од Колувије. Објаснио је да је од неког човека на вашару у Руми купио семе марихуане и опрему за гајење.
Сви остали оптужени су, такође, негирали кривицу и у изјави датој тужилаштву се бранили од оптужби. Када их је тужилаштво поново позвало да дају исказ, већина је, међутим, рекла да ће се ипак бранити – ћутањем
Суђење треба да почне крајем овог месеца.
Пишу: Стеван Дојчиновић, Драгана Пећо, Сара Смоловић и Бојана Јовановић Крик
