Суђење бившем председнику Општине Гроцка Драгољубу Симоновићу обележено је, апсурдно, бројним увредама, омаловажавањем и оптужбама на рачун његових жртава – новинара Милана Јовановића и његове супруге Јеле Дељанин. Као да су окривљени и жртве заменили места.
Увреде су пљуштале у судници, али и ван ње. За наставак овог апсурда треба се припремити и данас, када је заказано изношење завршних речи окривљених и њихових бранилаца.
Настојања адвоката да прикажу жртву као џелата
Уочи данашњег рочишта, које би могло бити и последње пред пресуду, Милан Јовановић је обавестио Цензоловку да је у децембру, невезано за овај кривични поступак, Другом основном суду поднео тужбу за клевету, односно повреду угледа и части, против адвоката Ивице Вуковића.
Јер, адвокат Драгољуба Симоновића је у изјави за ТВ Н1 изнео тешку оптужбу против новинара – да је у ноћи кад му је запаљена кућа пуцао на свог нападача.
Како је за Цензоловку рекла адвокатица Ана Матић, тужба је послата адвокату Ивици Вуковићу, а његов одговор се још чека. У њој пише да је Ивица Вуковић 24. августа прошле године, након завршеног рочишта, испред Палате правде, у својству браниоца Драгољуба Симоновића, одговарајући на питање новинарке Јелене Зорић, за телевизију Н1 изјавио следеће:
„… Ја сам раније изразио револт према извештавању медија које је доста пристрасно, једнострано, чак се мало ближи једној пропаганди да се неке чињенице које постоје у предмету и којима се ми бавимо уопште или прећуткују или нетачно пласирају у јавност. Конкретно, упорно се понавља прича оштећеног Јовановића да је на њега пуцано, иако је готово сто посто утврђено да је он тај који је пуцао на лице које је извршило паљевину, што је вештак по месту налажења чаура утврдио, а надам се да ће то и на главном претресу поновити…“
Снимак ТВ Н1, послат уз тужбу, забележен је после рочишта које је било једно од најмучнијих током двогодишњег суђења, јер је злочин извршен над новинарем и његовом супругом банализован, њихова животна имовина коју је пожар прогутао је омаловажавана и исмевана, жртве су оптуживане да су „напумпавале“ вредност оштећене имовине.
Ивица Вуковић је, на све то, тога дана у медије пласирао и причу о томе да је Милан Јовановић покушао да убије свог нападача пуцајући на њега, иако је знао да то није истина. Тиме га је посредно оптужио и да је на суду лагао када је сведочио да је био онесвешћен од густог дима.
Није могао ни да стоји, камоли да пуца
У тужби, коју је у име Милана Јовановића поднела његова адвокатица Ана Матић, стоји да је „туженом веома добро познато да је изјава нетачна, јер у току кривичног поступка није ни обављено било какво доказивање на околност да ли је тужилац, тј. оштећени пуцао на било кога, јер је тужилац при удисању дима изгубио свест још док је лежао у свом кревету и из кревета га је изнела супруга Јела Дељанин, те тужилац није био у физичкој могућности ни да стоји, већ га је одмах одвезла хитна помоћ“.
На једном од наредних суђења, 13. децембра, сведочио је и балистичар Милош Копечни који је објаснио да чаури метка, која је пронађена испред куће Милана Јовановића, недостаје иницијална каписла, па се не може са сигурношћу утврдити да ли је метак активиран као последица пожара или је испаљен из пиштоља.
Тврдње Симоновићеве одбране да је метак испаљен одбацио је као инсинуације. Такође, Милан Јовановић је суду, након изјаве адвоката Вуковића, поднео као доказ потврду да је пиштољ, који је добио на крају своје полицијске каријере, продао 1989. године.
Адвокатица Ана Матић објашњава и да „та чаура која је нађена на лицу места нема никакве везе са Миланом Јовановићем, нити је предмет доказивања било питање да ли је он употребљавао оружје, већ је вештачење обављено са циљем да се утврди да ли је неко од окривљених извршио кривично дело уз употребу ватреног оружја“.
Да подсетимо, у метежу који је настао након што је ватра захватила кућу Милана Јовановића чули су се, по изјавама сведока, један или више пуцњева, што је била основа за претпоставку да су том приликом нападач или више њих пуцали на кућу. Током истраге и судског процеса ове претпоставке су разјашњене и одбачене.
Метак спасао живот Јовановићу
Парадокс је да је управо тај метак, чија је чаура послужила адвокату Ивици Вуковићу да покуша да у јавности жртву претвори у џелата, изгледа спасао живот Милану Јовановићу и Јели Дељанин.
У завршној речи, тужилац Предраг Миловановић је, описујући трагичан догађај из децембра 2018. године, овако објаснио улогу метка:
„Само пуком срећом залуталог метка, који је остао у гаражи и који се активирао услед пожара, избегнута је трагедија јер је прасак пробудио оштећену Јелу Дељанин која је остала прибрана у ситуацији када је пожар кренуо да захвата читав њихов дом, па је из тог ковитлаца угљен-моноксида који је са собом носио смрт успела да спаси свој живот и живот свог супруга Милана Јовановића.“
Драгољубу Симоновићу суди се да је „у добро осмишљеној конспирацији“ подстрекао злочин над Миланом Јовановићем да би га спречио да објављује текстове. Тужилац је за њега затражио максималну казну од осам година, која је и предвиђена за то дело. За другооптуженог, бившег полицајца Владимира Михаиловића тужилац тражи казну затвора у трајању од пет година, а за вишеструког преступника Александра Маринковића, који је бацио флашу са запаљеним бензином у гаражу и тиме изазвао пожар, тужилац тражи казну од шест година затвора.
Поступак против Игора Новаковића, локалног дилера девиза и зеленаша који је на захтев Михаиловића ангажовао Маринковића, однедавно је издвојен због спречавања даље опструкције суђења и одуговлачења поступка.
Тамара Спаић Цензоловка
