Легендарна глумица Бранка Веселиновић преминула је у 105. години, а била је најстарија глумица на свету.
Играла је у првој представи Југословенског драмског позоришта 3. априла 1948. у комаду „Краљ Бетајнове“.
У Београду је играла у Уметничком (1940–1942), Народном (1944–1947) и Југословенском драмском позоришту (1947–1978). Играла је на сценама свих београдских позоришта, а у Америци је на енглеском језику играла главну улогу у представи „Мајка храброст и њена деца“. У својој матичној кући, Југословенском драмском позоришту одиграла је преко 40 улога.
За улогу Гине у Нушићевој „Ожалошћеној породици“ добила је „Стеријину награду“ 1964. године.
Била је удата за глумца и преводиоца Млађу Веселиновића (1915-2012). Венчали су се 30. септембра 1948. године
„Само треба имати добру вољу и хумани однос према животу. Ако кажем хумани однос према животу, онда мислим и према људима. Ја сам у мојој професији могла да искористим ту вољу, ту жељу, ту радост да помажем играјући и забављајући људе. Не прихватам да је старост да престанеш да живиш, а ја захваљујуци професији и хуманом односу према животу, могу да живим дуго. Питање је где се живи, у каквој породици и да ли вас је живот водио ка доброти и хуманизму. Тако људи постају оно сто јесу. Тешко је саветовати, знате… Треба имати срећу, борити се у срећном браку, треба волети своју децу и учити их од раног детињства хуманом односу. Јер, ако мислите само како ћете да будете велики и да зарадите паре, то већ није добра стаза“, рекла је својевремено Бранка Веселиновић.
Била је блиска пријатељица са Десанком Максимовић, Миром Ступицом, Маријом Црнобори, Чкаљом и Мијом Алексићем. Када је 1964. године награђена Стеријином наградом у жирију је, између осталих, био и Меша Селимовић.
Захваљујући њој и Млађи додељује се Награда „Бранка и Млађа Веселиновић“ почев од 2012. године. Добитници ових признања били су Небојша Глоговац, Александра Јанковић, Војин Ћетковић, Наташа Тапушковић, Јелисавета Саблић и Ненад Јездић.
Бранка Веселиновић је својевремено рекла да човек себе не треба да воли због себе него због других људи, због свих оних које воли и с којима се дружи.
„Добро је показати емоције. Ово су изненађења када човек реагује од срца“, рекла је Веселиновић и навела да је кућу у Београдској улици завештала Граду Београду, то јест све што има поклања друштву, укључујући и њене рукописе и слике.
До краја живота се радовала малим стварима, док је њен дом био живописан и у јарким бојама. Књиге, фотографије, лутке и покоји бели папир, на којем је глумица записивала своје мисли красили су њен кутак. Како наводе медији, важила је за полиглоту, а наводи се да је говорила чак седам језика.
„Волим да цртам, пишем, читам. По кући има пуно детаља које сам добијала, доносила са путовања. Млађа и ја смо доста путовали, играли по иностранству. Ишли смо и са Десанком Максимовић у Америку. На наш наговор је ишла“ причала је Бранка, која је имала и велику колекцију лутака.
Бранка Веселиновић је глумила у више од 100 представа у позоришту и више од 50 телевизијских серија и филмова и добитница је многобројних награда и признања за свој глумачки и хуманитарни рад као амбасадорка Уницефа.
Није имала деце.
