Након што је Урош Блажић изнео своју одбрану у Специјалном суду у Београду, где је данас у току суђење по оптужбама да је починио масакр у селима Дубона и Мало Орашје, своју одбрану износиће његов отац Радиша. Пре тога за реч су се јавили адвокати оштећених.
Најпре се за реч јавио адвокат Небојша Перовић, бранилац оштећеног који је рањен у масовној пуцњави за коју је оптужен Блажић.
„Првоокривљени нам је ускратио могућност да извршимо проверу његове одбране, како у поступку, тако и у истрази. Имајући у виду непосредност и ради разјашњења свих спорних питања, остали смо ускраћени за основно, а то је – зашто? Морам рећи, у име оштећених, да је бол још увећана оваквом одбраном, где је окривљени пробао нас да уведе да су сви били криви, а да су њега за нешто замишљено иритирали, а оно због чега смо овде и сви пате, на то нисмо добили одговор. Сматрамо да је одбрана тенденцизна, срачуната, поготов што су му биле потребне белешке. Сматрам да му не можемо поклонити поверење јер нису разјашњене околности. Стављам примедбу и примедбу на вашу одлуку“, казао је адвокат Небојша Перовић,
Потом се за реч јавио његов колега, такође бранилац оштећених, Стефан Стефановић.
„Примедбујем на одбрану. Наиме, сам окривљени је рекао да не жели да одговара на питања да не угрози позицију оца, ускраћени смо за постављање питања за сам догађај, требало је бити дозвољено постављане питања, а онда да их окривљени одбије. Сада се наставља секундарна виктимизација жртава, ускраћивањем основног људског права – истине. Јако је битно да се расветле догађаји за то вече. Окривљени је признао дело, добиће максималну казну, али отежва и нама пуномоћницима“, казао је адвокат Стефановић.
Отац Уроша Блажића износи одбрану
Након што су адвокати завршили своје излагање, за говорницу је изведен Радиша Блажић.
Радиша Блажић, отац Уроша Блажића, подсећања ради, оптужен је за извршење кривичних дела недозвољена производња, држање, ношење и стављање у промет оружја и експлозивних материја у стицају са кривичним делом тешко дело против опште сигурности. Тужилаштво сматра да је старији Блажић био одговоран за оружје којим је почињено масовно убиство, када је убијено девет особа, а више њих рањено 4. маја прошле године. Полиција је на том оружју пронашла ДНК траг који припада старијем Блажићу.
Подсетимо, Урош Блажић је данас у суду више пута истакао како његов отац није крив, те да није знао ништа о оружју које је он имао у илегалном поседу. Више о томе како се бранио Урош Блажић можете прочитати у посебној вести
„Желим свима оде да се обратим, бол и жалост коју осећам због тог страчног злочина где је тамана сила природе учинила да мој син учини масакр, да сам знао да ће доћи до овога, дао бих своју главу да предупредим. Заклетву сам дао 1977. године, постављен сам на пуковнички положај, учествовао сам у одбрани хашких осуђеника. Овде сам запрепашћен како Србин на Србина удара. Не могу да правдам сина за било шта, да почини шта, а да ја то не знам, али желим да кажем да нисам луд. Државни инструмент имате, да ме убијете у четири зида, истина је непобитна. Мало дете је велика радост, велико дете је велика жалост. Породице жртава, патња и бол. Више ће осећати моје срце од било кога овде што седи. У ћелији уз пост и молитву молим се за васкрсење. Мој син је васпитаван, од мој супруге и породице, да буде поштен, да учи школу, да буде домаћин. Сви знају ко сам и шта сам. Академију завршавао као најбољи у класи. Сада ме нема нигде у систему, ни за гласање… Прошао сам дрил у војсци, али се нисам бавио политиком. Посвећен сам послу, а после посла се пресвлачио да бих радио. Од ране пролећа до касно у јесен код нас је радило 15 радника који су нам били као породица“, причао је старији Блажић док су петорица стражара стајала око њега.
Покушао је да објасни како је децу васпитавао да раде и поновио како не би дозволио свом сину да учини оно што је учинио, да је знао да ће до тога доћи.
„Да дозволим свом сину да убије дечка који се веслио на весељу, жаличу га до краја живота. Генерал ме је спасио да не одем на међународни суд, а можда ми и то сместитие“, рекао је старији Блажић и додао да му се син никада није поверио да је некоме дужан.
„Штедео сам од своје плате, син ми се није поверио да је некоме дужан. Да прочитам у медијима у фашиста, а ухапшен је у мајици коју је моја мајка узела на пијаци за 200 динара деце која су била на екскурзији. Мој син је положио пријемни, психофизичке тестове и сад сам ја крив овде што сина нисам везао ланцима. Питају шта ће ми оружје, а ја стално пролазио безбедносне провере. Осудите ме на смрт, разумем (стао мирно)“, казао је Блажић.
Додао је потом да они сви породично раде, да је Урош требало да убије њега, а потом је почео да плаче.
„Није крива супруга моја, мученица, крива је мрачна судбина, виша сила. Све сам прошао, заборављен био, тортуре преживео… И сад опет преживљавам. Жао ми је што нисам у туђем затвору, него у српском, који сам бранио. Мени не треба ништа, живео са скромно, мени је требала само породица. Оженио сам сина, штедео сам годинама за свадбу, било је преко 1.000 људи. Да бих, приликом хапшења, био примораван да кажем да се пуцало на свадби“, каже Блажић.
Радиша Блажић је казао како никада није приметио да се Урош понаша насилно.
Адвокат Радиша Блажића потом га је питао како је изгледао Урош кобног 4. маја и шта су комуницирали.
„То је било два дана пре наше слава, Ђурђевдана. Урош, Лазар унук и ја само отишли у Дубону, да купимо овцу са славу. Довезли смо у породични дом, уредили су, ја не присуствујем клању. Рекао је у 7.00 ће доћи, у 12.00 су ме пробудили позивом – Долази у центар села, твој Урош убио довјицу. Ја сам доживео шок. Нисам приметио ништа чудно и ненормално, да би указивало да може да се деси нека свађа. Није било расправе, а камоли да дође до покоља, до овакве страхоте… Били смо кући све време. Ухапшен сам десетог, шест дана после тога“, испричао је Блажић.
„Моја жеља је била да се не бави криминалом“
Блажић је потом упитан да опише какав је однос имао са сином Урошем.
„Увек ме ословљавао са тата. Једина моја жеља је била да се не бави криминалом и алкохолом. Хтео сам да се са њим пошалим, желео сам да легнем поред њега. Ја сам најсрећнији био кад се он родио. Није ми се поверавао о озбиљним проблемима. Питао сам га да ли га је неко тукао или нешто. Ја сам растрзан од посла, имам доста имања, он је помагао, кад је лоше време ишао је код другара у Београд. Познато ми је да је заустављен са мотором и ово што је имао са мајстором. Саветовао сам га да до тога не сме да долази, никад нисам отишао да га штитим, ако је заслужио казну, нека га казне. Није тачно то за социјални рад. Мој син је имао очи, видео је све проблеме кроз које само пролазили. Нисам причао о оружју испред њега, нисам му метак показао. Изненадио ме када је 2020. године хтео на академију“, прича Блажић описујући однос са сином.
На питање због чега је узимао пушке, рекао је да не зна шта да одговори, да су га другари наговарали да би некада ишао у лов. На крају у лов никада није отишао, а пушке су стајале под кључем.
„Причали смо о том револверу који је поседовао, регуларно за дозволу. Рекао сам да га не држи на столу због унука. НИје ми се жалио да се осећа небезбедно, сам је покушавао да изађе из тога, да нађе решење“, казао је Блажић.
Описао је и како је имао аутоматску пушку и пиштољ, да је „командовао јединицама које су имале пушке као ову из које је пуцао Урош“.
Foto: Jovan Mladenović/Nova.rs
Јован Младеновић Нова
